Под тим се сматра да могу бити успешни на оба поља, а да при том једно не испашта због другог, односно да се одражавају негативно једно на друго.
У већини случајева студенти се опредељују за факултете који имају додирних тачака са спортом којим се баве, или пак за оне који им највише одговарају и могу да ускладе своје обавезе. Упркос свим препрекама с којима се студенти сусрећу док покушавају да ускладе тренинг и факултет, најчешћа на коју наилазе је неразумевање. Неки професори немају довољно разумевања за њихове обавезе ван факултета, па им ретко излазе у сусрет када је то у питању.
Из разговора са студентима сазнајемо да им је сада лакше да се ускладе када се предавања одвијају онлајн. Добра организација времена, као и улагање доста труда и напора, кључ су успеха. Појединим академцима који се професионално баве спортом, а уједно су и добри студенти, понекад тешко пада да се с предавања и вежби пребаце на терен, али, како кажу, све је то ствар велике воље. Насупрот њима, поједини кажу да им то не представља проблем, заправо утиче боље на њих и више су посвећени.
– Бавим се кошарком непуних десет година и члан сам Кошаркашког клуба „Стар” из Новог Сада, а осим тога, студент сам ФТН-а – вели Александар Шрајер. – Искрено, тешко је ускладити и факултет и спортске обавезе, а да при том ниједно од та два не трпи, али, пре свега уз доста труда и добре организације, може се постићи.
Спорт студентима представља неки вид рекреације. Наилазе на ситуације на које не могу наићи на факултету, науче нешто ново и при том раде на себи и психички и физички. Студент Факултета спорта и физичког васпитања, а уједно и играч америчког фудбала у КАФ „Wild Dogs ” у Новом Саду Јован Икић навео је да му тренинг упоредо с факултетом не представља проблем.
– Откако су почела онлајн предавања, мало ми је лакше, све стижем на време и обожавам да тренирам, и то ми не представља напор нити ми одузима време – наводи Јован. – Сматрам да би ми резултати на факултету били гори да се не бавим спортом.
Чињеницу да је за време испитног рока, када су студенти под већим притиском због учења, много теже уклопити факултет и спорт, потврђује Александар Шрајер. Он је навео да му понекад тешко пада да се с терена пребаци на факултет, али се труди да се подједнако посвети и факултету и кошарци.
Професионални фудбалер под уговором у ФК „Војводина” и студент Факултета за спорт и туризам (ТИМС) Ђорђе Пантелић због своје љубави према фудбалу напустио је свој родни град у БиХ и преселио се у Нови Сад, почео самостално да живи и да тренира за „Војводину”. Истиче да му је понекад веома напорно да усклади факултет и спорт: у ситуацији када има два тренинга дневно, нема времена ни психички ни физички да се посвети факултету.
– Од када су почела онлајн предавања, много ми је лакше, већ стога што не морам да путујем до факултета, самим тим имам и више времена и да се припремим и да се одморим – наглашава Ђоле. – Да се не бавим фудбалом, наравно да бих имао више времена да се посветим факултету, а самим тим и боље оцене, али, као што сам рекао, осим што ми фудбал представља страст, сада ми је то и посао.
Нада Животин
