Истинама о одрастању разбијају пубертетске табуе

Представа „Teenage story – истине о одрастању” младог ансамбла који чине средњошколци и факултетлије драмског студија „Глумац је глумац” Дечјег културног центра Новог Сада (ДКЦ НС)

награђена је значајним признањима на протеклом Седмом међународном фестивалу дечјих и омладинских позоришта (ДОПС). Наиме, за најбољу женску улогу награђена је осамнаестогодишња Теа Булатовић, док је за најбољу споредну улогу награђен двадесетогодишњи Јован Сибинчић. Заједно с колегама из ансамбла, а под вођством ментора Ненада Пећинара и Северине Простран Милетић, они су „оживели” тринаестогодишње Ирену и Мирослава, који, заједно с осталим ликовима у представи, пролазе кроз бурно пубертетско време, демистификују питања сексуалног и психичког сазревања и дају одговор на велики број питања која пубертет носи.  

– „Teenage story” пре свега чине ти млади људи, захваљујући којима је комад то што јесте – задовољан је Ненад Пећинар, који је режирао представу по тексту Николе Завишића. – Награде могу да дођу, а и не морају, па не волим да мерим квалитет неког ансамбла по признањима. Ипак, имали смо среће да смо ушли у селекцију фестивала, и да су у жирију били еминентни уметници, као што су глумци Милан Цаци Михаиловић и Олга Одановић, који су донели такву одлуку. 
 
Теа Бајатовић награђена је за улогу Ирене, младе, паметне и популарне девојчице, која је пак несигурна јер има велике груди за свој узраст, због чега је, како сама каже у представи, сви дечаци „ваћаре и малтретирају”. Из фолк музике, које су јој наметнули друштво и породица, на крају постаје рокерка и посвећује се музичкој каријери јер она, како Теа каже, „у души и јесте мала девојчица која носи старке и слуша рок музику”. 
 
– Још увек прерађујем чињеницу да сам добила награду, али значи много – узбуђена је Теа, која, како каже, жели да се бави глумом и признање схвата као објективну потврду те своје одлуке. – Почела сам да радим с ансамблом пре годину и сада схватам колико сам се променила и сазрела, као и да сам поред Северине и Ненада научила неке животне чињенице, а све преко те исте глуме, која је сада можда највећи део мог живота. Вероватно данас не бих била ја да нисам дошла у ДКЦ НС и мислим да ме је то извело на пут за који сада полако схватам да је прави.
 
Супротно од Теине Ирене, Јованов лик Мирослав је повучен и плашљив дечак, који у школи трпи вршњачко насиље, а онда своје фрустрације испољава код куће. Заљубљен је у своју другарицу Машу, али то не сме да јој призна, све док она не преузме иницијативу.
 
– Свакако је било тешко изградити лик, али подсећали смо се како смо се понашали и реаговали у том периоду – сећа се Јован. – Мислим и да смо напредовали са сваким новим извођењем јер смо се све више поистовећивали с ликовима. Награда је свакако нешто лепо, али наш рад је колективан и сви који раде са мном су допринели том признању. Због тога, више од награде значи ми то што долазим на глуму и проводим време с тим људима. 
 
Како су ликови у комаду тринаестогдишњаци, Ненад Пећинар наглашава да су неколико година старији глумци прави избор управо због тога што су и сами не тако давно били у том узрасту, а сада се том добу враћају с неке „сигурне” раздаљине и одређеним искуством. Ипак, представа је првобитно морала да прође суд публике управо касног основношколског и раног средњошколског узраста, у чему је и успела. 
 
– Ствар је у томе да се тим младим људима приђе и да они препознају оно са чиме се и сами суочавају – каже Северина Простран Милетић. – Отворено говоримо о томе што их тишти и мислим да је то најбољи начин да се до те публике допре.
 
Ипак, Северина истиче да је понуда таквих представа и, уопште, културних садржаја, чија су циљна група млађи тинејџери веома сиромашна, што изведбу тог младог асамбла чини још битнијом. Међу публиком, додаје, нису само деца тог узраста него и родитељи јер у томе виде нешто што им је потребно, будући да често имају проблем да са својим тинејџерима разговарају о проблемима који их муче. 
 
– Тетар им помаже и тако што их „гура” у причу да би једни с другима развили неки квалитетнији однос – каже Северина Простран Милетић. 
Д. Ристић
Фото: Р. Хаџић
 
Таленти без сцене
Иако награђену и подржану од публике, представу „Teenage story” наши суграђани немају често прилику да погледају. Разог за то је што ДКЦ НС нема сцену, за коју се, међутим, већ дуже бори, наглашавајући важност вршњачке едукације и театра деце за децу, а омладине за омладину. Ипак, полазници драмског студија „Глумац је глумац” иза себе већ имају четири представе, од Шекспира, преко „Љубичице” Ференца Молнара и форум-театра, а сарађују и с београдским Дечјим културним центром.
 
EUR/RSD 117.5361
Најновије вести