Расадник је основан како би се продавале новогодишње јелке, да би у једном тренутку био дом за око 500 врста четинара, перена, шибља, украсног биља и дрвећа, као и садног материјал, а у њему се сада гаји око 200 врста.
– Тата је добио идеју за расадник када се родио мој старији брат и први засади се остварују 1978. године са новогодишњим јелкама различите врсте – рекао је Винко Гајић. – Били смо највећи произвођачи новогодишњих јелки у бившој СФРЈ. Мој отац је биљке остављао са бусеном, а међу првима је увео етикете, декларације са ценом и називом врсте.
Како наш саговорник објашњава, 1988. године Момчило Гајић преговара са Европском унијом о снабдевању са 100.000 комада новогодишњих јелки, међутим, то се због ситуације почетком деведесетих није реализовало.
– Огроман новац је уложен у системе за наводњавање који су неопходни за добар успех расадника, ушло се у хиперпродукцију и све је пало у воду, а да би се све створено искористило, прешло се на дендролошки програм, шумски расад, украсно биље, жбуње – казао је он. – У све то нас у танчине уводи покојна Дара Китић, која је практично озеленила целу Југославију.
Деведесетих је постојао и проблем са заробљеним биљкама у Босни, а након чувеног новосадског Снешкограда, који је, како је Винко каже, осмислио његов отац, расадник је банкротирао, а ситуација се побољшала 2001. године. Након пропалог тендера 2006. године, Момчило Гајић се разболео и упокојио 2014. године, након чега расадник преузимају његови синови, који га уређују и обнављају.
– Примили смо жестоке ударце након његове смрти, сада обнављамо и грађевину и надамо се да ћемо за неколико година вратити стари сјај расаднику – истакао је Винко. – Одрастали смо крај оца, а о биљкама смо учили и од њега, Даре Китић и инжењера и техничара који су ту радили, па сам један од ретких који уме успешно да пресади дрво високо 15 метара. Имамо леп и велик избор биљака о којима се бринемо.
Д. Андулајевић
Фото: С. Шушњевић
