– Кисач има око 5.400 становника, између 1.500 и 1.700 домаћинстава, а нешто више од 2.000 кућа – рекао је Возар за наш лист. – Нажалост, доста је празних кућа у којима нико не живи, пошто млади претежно одлазе у западне земље да осигурају бољу егзистенцију.
Међу Кисачанима највише је Словака, око 75 одсто. Они своју културу пажљиво чувају, што кроз фолклор и традицију у Културном центру “Кисач”, што уметношћу у Словачком дому. Ипак, центар збивања је и даље Нови Сад, који је од Кисача удаљен око 15 километара, те у самом селу нема много садржаја за омладину.
– Објекат у ком су млади правили забаве се реновира, заменили смо кров, фасаду, прозоре и врата, а надамо се да ће се следеће године, према пројекту, радити и унутрашњост, то би дало могућност младима да се организују и забаве, а значило би и целом селу – истакао је Возар. – Имамо доста спортских садржаја за младе, фудбалски и стрељачки клуб, словачки фолклор, а жеља нам је и да средимо бившу школу у насељу Танкосићево у Кисачу, да би српски ансамбл “Вук Караyић” могао да ради, јер сматрам да има деце која су заинтересована за то.
Према речима нашег саговорника, словачки и српски обичаји у Кисачу се прожимају, доста је и мешовитих бракова, а одлични односи између Словака и Срба највише се виде у познавању језика једних и других, где је скоро немогуће уочити акценат. Мештани се претежно баве пољопривредом, а у новије време и воћарством. Окупљени око задруге која добро функционише, млади су се однедавно посветили производњи и преради воћа.
Што се тиче уређења Кисача, планови се само нижу. Возар је поборник идеје измештања споменика из центра Кисача како би се ту направио кружни ток, с тим да би споменик био померен само ниже низ улицу, а притом би био и обновљен, будући да је зуб времена узео своје. Та идеја дала је простора новој – да се око споменика направи парк, фонтана и простор за одмор и породицу. Предлог о уређењу ретензије на уласку у село је послат Градској управи за грађевинско земљиште и инвестиције.
Договор кућу чува
– Поред Кисача ће пролазити брза пруга, ради се надвожњак, а заједно са ЈП “Урбанизам” и Градском управом за грађевинско земљиште и инвестиције смо изменили тај пројекат и заштитили мештане Масарикове улице – рекао је Возар. – Куће од набоја не би издржале вибрације и на овај начин смо их, практично, спасили.
Још један надвожњак ће бити изграђен у насељу Танкосићево у Кисачу, којим ће пругу прелазити трактори и друга пољопивредна механизација, док ће подвожњак у Јаношиковој улици бити направљен за пролаз бициклиста, мотоциклиста и пешака.
Возар је објаснио да би се простор могао очистити и уредити, направити рибњак, те би то било још једно згодно место за породицу, али и рибаре из Кисача и околних места. Постоји и план за реновирање зграде Месне заједнице “Кисач”, која је стара више од века, а на тај начин би и кисачко Ликовно-уметничко друштво добило своје просторије. Гради се и канализациона мрежа, и то око 34 километра, а за сада је урађено око 70 одсто мреже, каже Возар.
– Заиста смо задовољни радовима, нису их прекидали до сада, упркос временским условима. Радници су озбиљни и очекујемо да ће прва фаза, примарни део, бити завршен до маја – рекао је Јан и најавио да домаћинства треба да почну да се прикључују на канализациону мрежу у јуну 2023. године, те да ће до тада имати више података о заинтересованости мештана и цени прикљчка.
Ипак, из Месне заједнице апелују да се што више Кисачана прикључи на мрежу, будући да је земљиште контаминирано. Како је наш саговорник објаснио, свако домаћинство у Кисачу има барем једну септичку јаму, а неко и више, због чега је засићеност терена велика, што угрожава и подземне воде.
Д. Андулајевић
Фото: С. Шушњевић
