Оброци који се сервирају деци јесу доручак, преподневна ужина, ручак и друга, послеподневна ужина за оне који дуже остају у вртићима.
– Деца у вртићима бораве већи део дана и притом конзумирају четири оброка, односно 80 одсто дневног енергетског уноса – објаснио је руководилац Службе исхране Дејан Башић. – Битно је да у понуди имају здраву, квалитетну и добро избалансирану храну. Доручак је важан оброк, јер обезбеђује енергију и утиче на расположење, па га чине намирнице које садрже доста масти, скроба и других угљених хидрата, попут хлеба, пецива, млечних производа, јаја, маслаца. Преподневну ужину чине сезонско воће, кувана јела као што су сутлијаш, колачи или гриз, кукурузне и овсене пахуљице или воћни и млечни напици. Ручак је главни оброк и требало би да буде разноврстан. Припремамо супе или чорбе уколико јело није чорбасто, те месо и прилог у виду варива од поврћа и салате.
Како Дејан Башић додаје, при планирању исхране за децу, предшколска установа узима у обзир узраст, број деце у одређеној узрасној групи, дужину њиховог боравка у установи, посебан режим исхране из здравствених и верских разлога, као и нутритивне потребе деце. Родитељи имају право да се обрате запосленима са захтевом за корекцију исхране.
– Ако дете има здравствени проблем и потребу за променом исхране, родитељи се обраћају васпитачу, те буду упућени на патронажну сестру вртића – рекао је саговорник. – Након тога, попуњавају захтев за кориговање исхране и употпуњују га медицинском документацијом. Предмет се прослеђује централној кухињи, а затим комисији, коју чине нутрициониста, координатор службе превентивно-здравствене заштите и правник. Ако комисија одобри измене, централна кухиња почиње са припремом посебног оброка, тј. дијете, и свакодневно га шаље у одређени вртић. У случају неодобравања, патронажна сестра разматра могућности у складу са затеченом ситуацијом.
Улога нутриционисте дијететичара јесте да планира, организује и прати процес исхране код деце. Контролише поштовање задатих норматива и учествује у изради јеловника.
– Повремено одлазимо у вртиће у време конзумирања оброка и посматрамо реакције деце на нова јела, количину хране коју дете конзумира, као и начин сервирања оброка – објасниле су за „Дневник” нутриционисткиње дијететичарке Јелена Зарић и Ивана Добросављев. – Осим тога, контролишемо поштовање задатих норматива за одређене старосне групе деце, едукујемо запослене у кухињи, израђујемо нормативе јела у сарадњи са шефом кухиње.
До конкретних информација о исхрани деце у вртићима се долази у сарадњи са сестрама за превентивну здравствену заштиту и васпитачима, који су у директном контакту с децом. Стога сваки вртић има патронажну сестру, која брине о условима за очување здравља детета.
– Дешава се да деца одређена јела конзумирају у мањој мери – напоменула је координаторка Службе за превентивну здравствену заштиту Бранка Чонкић. – Тада се, ако је могуће, направе измене у рецептури јела или пак патронажне сестре и васпитачи анимирају децу како би утицали да она више и боље конзумирају одређене намирнице. Деци се у тим случајевима објашњава колико је храна важна за њихово здравље и развој.
Д. Клашња
