Реч је о екипи са студентом прве године филмске режије на сарајевској Академији Луксембуржанином Лукасом Гревисом на челу, који је по сценарију који је сам написао и за који је у својој земљи добио награду, па и новац за филм, протекла два дана снимао део сцена у Карловцима. А Српски Сион није нимало случајно одбрао за место снимања. Захваљујући сарадњи његовог оца Мишела Гревиса с Еколошким центром „Радуловачки“, Лукас је боравио у Карловцима први пут 2016. године и није остао равнодушан према њима.
– Карловци су ми се веома допали и када сам писао сценарио за овај филм који се зове „Две фигуре на реци“, предвидео сам да се део радње одиграва у њима – каже за „Дневник“ млади редитељ Лукас Гревис. – Карловци су се показали као добра локација. Није идеално, али се лако све може организовати, што у Луксембургу није баш изводљиво. Доста сцена се одиграва на води и у чамцу, па смо максимално искористили Дунав и острво за снимање. Филм снимамо у Сарајеву и у Сремским Карловцима и сматрам да је то веома добар избор због контраста који постоји између њих.
По његовим речим, филм прати судбину двојице пријатеља, Србина по имену Никола и Муслимана Хамзе, који су као млади играли шах, али их је рат раставио. Муслиман долази у Србију у потрази за пријатељем, сусреће његову кћерку и поново успостављају контакт и настављају шах да играју преко писама. Главну улогу Лукас је поверио босанском глумцу Миодрагу Микију Трифунову. По јучерашњем одласку из Карловаца, екипа ће наставити да снима у Сарајеву, а филм, иза којег стоји и сарајевска Филмска академија, ће, како каже, премијерно бити приказан у марту у Луксембургу на тамошњем фестивалу.
Лукас је ове године радио и документарац у Карловцима. Забележио је камером међународни волонтерски камп на Дунавцу и овековечио причу о сарадњи и пријатељству који постоје између људи из Еколошког центра „Радуловачки“ и сродног центра у којем ради његов отац.
Каже да му се на Балкану врло свиђа менаталитет људи, који отворено причају о себи, и традиција којом одише. Студије режије у Сарајеву одабрао је, како каже, док је био у Карловцима, две године пре но што их је уписао. Један од разлога је и то што на сарајевској академији постоји смер на енглеском на којем прати наставу, али се хвали да полако учи и српски језик.
Сарадња двају центара, карловачког и луксембуршког, проистекла је из познанства њихових менаџера Николе Благојевића и Мишела Гревиса, Лукасовог оца. Њих двојица упознала су се 2012. на платформи европских омладинских центара, чију лиценцу је након тога понео и Еколошки центар „Радуловачки“. Из познанства родило се велико пријатељство између Гревиса и Благојевића, а сарадњу, која се остварује на три поља, центари су крунисали три године касније првим меморандумом. Сваке године менаџери, едукатори и млади из Карловаца и Луксембурга одлазе једни код других и размењују искуства.
Зорица Милосављевић
