Некада је то обитавалиште божанског пића у поседу породице Апатовић било дуго 42 метра, али се, заједно с брегом у који је укопано, скраћивало. Последњих 70 година не користи са за оно због чега је направљен, па је млади представник те карловачке фамилије Немања Апатовић и уједно председник Удружења за очување и неговање традиције и културе „Бели вукови” одлучио да му удахне нови живот.
– „Бели вукови” су ове јесени прославили четврти рођендан, и баш када је и ситуација била повољна, организовали „Дан отворених капија”, упознавајући кроз целодневни програм посетиоце са својим радом – каже Немања Апатовић. – Више од 30 чланова удружења је ове године вредно радило да бисмо се приближили циљу који смо зацртали, а то је отварање тог несвакидашњег Музеја културне и историјске баштине. Несвакидашњег, зато што је у плану да посетиоцима приближимо нашу древну културу тако што ће моћи да учествују у разним активностима, старим занатима, уметности, реконструкцији предмета, оружја и оклопа, накита, одеће, грнчарије, тренинзима стреличарства и мачевања. На тај начин ће добити прилику да најдиректније схвате како се некада живело. Враћањем духа неког другог времена закорачавамо у прошлост и јасније је разумемо, а лично искуство ствара јединствен доживљај.
Немања Апатовић каже да су чланови Удружења ове године урадили много више него претходних да би оспособили простор за деловање, који зову „Јазбина”, и тако се приближили циљу. Година, напомиње он, није била погодна за активности којима се иначе баве, али су пронашли одговарајућу алтернативу и тако проширили своје могућности и учврстили Удружење.
– Сада с поносом можемо рећи да смо једино удружење таквог типа које има властити простор у духу времена, и то је кључно за даљи рад – истиче он. – Пошто је на нашем грбу и грозд, то још више употпуњује причу. Планирамо да, чим ситуација дозволи, кренемо у организацију разних догађаја, радионица, предавања, трибина и тако покушамо да пренесемо оно што смо и сами научили, приметили и схватили, а уједно заинтересујемо друге за неке активности којима се бавимо.
С доласком хладних дана, чланови су се посветили поплочавању пода у стилу мозаика са српским шарама и зидању пећи за хлеб испред „Јазбине”. Немања сматра да, будући да је култура хлеба изузетно заступљена на нашим просторима, треба неговати ту традицију, и зато ће Удружење приказати на десетине разних обредних, ритуалних, славских и других хлебова које ће правити и тиме сачувати од заборава.
– Део нашег деловања усмеравамо баш на то чување од заборава, док други део енергије посвећујемо истраживачом раду – истиче наш саговорник. – Очувањем култа предака и упознавањем с прошлошћу кроз занатски, уметнички, истраживачки рад, учвршћујемо спону с нама самима, нашом сврхом, смислом и начином живљења. Немања поручује суграђанима да се, уколико желе, могу придружти „Белим вуковима” и прате њихов рад на истоименим страницама на друштвеним мрежама.
З. Милосављевић
