„Хеловин” се слави 31. октобра, у ноћи уочи римокатоличког празника Свих светих. Већина обичаја везаних за тај празник потиче из келтске паганске традиције.
Порекло ношења маски везује се за ступање живих у заједницу с мртвима или жеље да се од њих сакрију. Осим маскирања, уобичајене су и страшне приче, гледање хорор-филмова, као и дељење слаткиша деци.
Предавање у Америчком кутку
Предавање „Историја Ноћи вештица у Америци” биће одржано вечерас у 18.30 часова у просторијама Америчког кутка, Кеј жртава Рације 2б. Овом приликом, на енглеском језику, биће представљен историјат концепта вештица о којем ће говорити асистенткиња за наставу енглеског језика Милана Мејтес.
Иако већина Новосађана то не ради, ипак не виде ништа лоше у томе и сматрају да је то начин на који се млади забављају и само још један од утицаја западњачке културе. Слављење тог празника и даље није у потпуности прихваћено, сведено је на ноћне клубове и журке под маскама, док су друге активности, као што је резбарење бундеве, сакупљање слаткиша по кућама и остале декорације које обележавају тај празник у неким земљама, ретко заступљене. Међутим, код малишана и тинејyера све је популарнији. Како смо се уверили, маске и костими донедавно били су доступни само за децу, а сада их има и за одрасле, претежно се могу набавити у кинеским робним кућама, али и на страницама друштвених мрежа.
С. Топић
С. Радивојевић
фото: Архива „Дневника”
АНКЕТА: ДА ЛИ ПРОСЛАВЉАТЕ НОЋ ВЕШТИЦА?
Даша Маричић, наставница енглеског језика:
– Не обележавам Ноћ вештица, али ми је занимљиво да гледам како се људи маскирају. Лично не радим ништа поводом тога. Приметила сам да маскирање постаје све популарније у граду.
Лана Сушић, ученица средње школе:
– Уколико постоји нека журка на коју желим да одем, онда прославим. Мислим да тај празник нема никакав лош утицај на младе већ је само врста забаве. Углавном изаберем неки једноставан костим.
Сава Бабин, студент:
– Никада нисам славио, нити размишљао о томе. Приметио сам да има све више маскираних људи, чак и преко дана. Мислим да је то утицај западне културе, не привлачи ме да славим.
Виолета Возаревић, студенткиња:
– Не обележавам, али мислим да је то код нас већ устаљено и да су друштвене мреже много допринеле томе. Лично, не сматрам то занимљивим.
С. Т. и С. Р.
