– Велика акција, која носи назив „10.000 стабала за Нови Сад”, започела је на Сентандрејском путу, где је, поводом обележавања 75 година од ослобођења Новог Сада у Другом светском рату, засађено 75 стабала, и то 69 копривића и шест пирамидалних јасена. Дуж те саобраћајнице укупно ће бити посађено 374 стабла, као и 10.060 садница шибља. Следи озелењавање Булевара деспота Стефана, где ће бити засађено више од 300 стабала дрвећа, као и неколико хиљада садница различитог шибља.
Наша саговорница потврђује да се планирању акције „10.000 стабала за Нови Сад” приступило веома стручно, да је новац за реализацију обезбеђен, како из буџета Града, тако и из донације ИПАРД-а. У акцији ће учествовати, осим јавних актера (Градске управе и јавних комуналних предузећа) и разни привредни субјекти који су, осим новца неопходног за реализацију, обезбедили и учешће великог броја волонтера, који ће заједно с радницима ЈКП „Зеленило“ засадити тако велики број садница у новембру. Уз то, стручну подршку дали су и стручњаци с Пољопривредног факултета.
– За следећу годину, у оквиру програма Управе за заштиту животне средине, планирали смо израду катастра зеленила, а тај посао даће нам важне одговоре на питања колико тачно зелених површина има град Нови Сад, које су оне категорије, каквог су квалитета и за шта се могу користити – истиче Мира Раденовић. – Нису све зелене површине намењене у исту сврху, негде су то заштитни појасеви, негде су то простори за рекреацију, негде су то парковске површине, а с тим у вези су ту присутне и другачије врсте, а различити ду и начини њиховог одржавања. За израду тог документа ангажоваће се стручне куће. Пре свега ради се с новим, савременим технологијама снимања земље из ваздуха, где се на снимцима високе резолуције може тачно дефинисати, односно очитати, врста зеленила која је на снимку. Тај документ нема много градова у Србији, а представља једини најбржи и најтачнији начин да се одреди површина, врста и квалитет зеленила и зелених површина у граду. Ове године смо заштитили три стабала на територији Новог Сада. То је само још једна од активности на унапређењу заштите зеленила у граду, али не само то већ и очувању културног и историјског идентитета града Новог Сада. Примера ради, ове године је у процедури за заштиту стабло гинка код хотела „Парк“, старо око 70 година, које својом изузетном декоративношћу краси град.
Више од 30 година Нови Сад није добио нов парк, а ако све буде по плану, наредне године ће на потесу између Нове Детелинаре и Новог насеља, код Ранжирне станице, бити завршен нови парк. За реализацију те инвестиције, како наводи наша саговорница, потребно је доста времена, од планирања, преко пројектовања, до реализације на терену, а то се односи и на пејзажну архитектуру, али и на планирање и изградњу неопходне инфраструктуре коју један озбиљан мора парк да има.
– Изградња тог парка требало би да буде готова наредне године и тада ћемо имати једну велику парковску површину која је изузетно важна за Нову Детелинару, која оскудева у зеленим површинама – наводи Мира Раденовић. – Биће то оаза за рекреативце, родитеље с децом, али и све Новосађане који желе да проведу слободно време у здравом и зеленом окружењу.
С обзиром на то да је заштита ваздуха једна од области заштите животне средине, те да је посебно важна за квалитет живота Новосађана, Градска управа за заштиту животне средине је у претходном периоду израдила Студију о одабиру локација за мерне станице, коју је урадио Институт за јавно здравље. На основу ње, повећан је број мерних места које су у надлежности Града.
– Та мера је важна да бисмо имали праве податке, и да бисмо могли реаговати јер је мониторинг веома важан да бисмо знали какво је стање ваздуха у граду те да на основу тога планирамо активности за подизање квалитета ваздуха – наглашава Мира Раденовић. – Међутим, нисмо се ту зауставили, већ смо веома активно кренули у имплементацију свих мера које могу довести до чистијег ваздуха у граду. Приликом обнове возног парка ЈГСП „Нови Сад“, као Град, планирали смо и купили аутобусе на гас, који знатно мање загађују ваздух од обичних старих аутобуса. Тај тренд наставићемо и убудуће, с тим што разматрамо и увођење електричних аутобуса за неке градске линије. Ангажовани смо око озелењавања, проширења пешачких зона у граду, измештања теретног транспорта из урбаних делова града, а спроводимо и многи друге мере и подстицаје за унапређење квалитета ваздуха у граду, које планирамо да имплементирамо у наредној години. У ситуацијима какве су нам се недавно дешавале – повећане концентрације загађења у ваздуху – апелујемо на наше суграђане, али и медије, да се не уноси паника. Наиме, сви смо били сведоци лошијег квалитета ваздуха у претходних неколико дана, и многи су давали разне оцене о томе, али и разлоге због којих је дошло до формирања те појаве. У таквим сутуацијама неопходно је саслушати стручне службе, њихове сугестије и препоруке за понашање, а никако се не водити наводима интернет портала или апликација чија методологија мерења заправо није најмеродавнија. Из претходних догађања јасно је да морамо још више радити на мерама за смањење загађења ваздуха које води порекло од саобраћаја, индивидуалних ложишта када је грејна сезона у току, од паљења стрњике, али је јасно и да је скуп различитих природних фактора – високе температуре, недостатак ветра, формирање магле – утицао на лошији квалитет ваудуха. Чим је дошло до побољшања климатских услова, и квалитет ваздуха у града се значајно побољшао.
До краја ове године, највероватније, у Новом Саду више неће бити радиоактивних громобрана. Изузетном акцијом, дошло се до одличних резултата.
– Акцију „Нови Сад – град без радиоактивних громобрана“ смо планирали уз активну помоћ и подршку скупштина станара и управника зграда – каже Мира Раденовић. – Проблем смо препознали као веома сложен јер се ради о радиоактивним предметима којима, у колико се не рукује на одговарајући начин, може доћи до значајних – несагледивих последица, како по здравље људи, тако и до контаминације животне средине. Имајући у виду да је таква заштита од грома постављана шезедесетих година прошлог века и да није вођена одговарајућа евиденција, неопходно је било ангажовати стучну кућу за лоцирање свих таквих громобрана у граду. Студију о месту налажења РАГ-а у граду с мерењем нивоа зрачења урадио је Природно-математички факултет – Департман за физику. Лоцирано је 36 радиоактивних громобрана, и то 24 на јавним објектима и 12 на објектима у приватном власништву.
Успешном акцијом на 24 локације су послови управо завршени и радиоактивни громобрани су замењени, а сада је Град усредсређен и на оне у приватном власништву. У координацији с Директоратом за јонизаујуће зрачење и нуклеарну безбедност, сви надлежни председници скупштина станара из приватних објеката обавештени су о томе да, имајући у виду Закон, треба да уклоне РАГ са својих објеката у што краћем периоду.
– Морам да похвалим све житеље објеката у приватном власништву на којима постоје проблематични громобрани, као и њихове представнике скупштина станара, да су одлично реаговали те су на две локације већ уклоњени, а имамо јасне назнаке да се планира уклањање и свих осталих. У доброј комуникацији с људима, препозната је важност тог посла јер, осим законске обавезе, и њихова морална обавеза је да на тај начин допринесу здравој животној средини. Очекујемо да до краја године или почетка наредне сви радиоактивни громобрани у граду буду уклоњени – назначава Мира Раденовић.
А. Брзак
