Осим тога, не би требало заборавити ни да новосадска депонија нема употребну дозволу па, таква каква је, представља опасност по животну средину, будући да се тик уз град годишње одлаже око 173.000 тона отпада, односно око 500 тона дневно. По подацима из 2016. године, ЈКП „Чистоћа” је за годину прикупила 106.000 тона, а кроз постројење за сепарацију прошло је 15.400 тона.
Концептулни оквир плана регионале депоније, који је у фебруару био на увиду, само је помак у решавању вишедеценијског проблема. Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић недавно је најавио да би се план изградње регионалне депоније пред грађанима могао наћи до 2020. године, као и да ће се ту одлгати отпад из још шест општина.
Актуелна депонија простире се на око 30 хектара, а урбанисти су предвидели да нова регионална буде смештена поред садашње градске, као и да се простире на 247,14 хектара. Будући да ће се на планираном простору одлагати отпад не само из Новог Сада већ и из околних општина, процењује се да ће на том подручју годишње бити депоновано од 70.000 до 160.000 кубика отпада. Како је наведено у урбанистиком плану, количина, односно запремина отпада ће механичко-биолошким третманом бити смањена на 30.000 до 40.000 кубика, у најбољем случају, што подразумева проширење поља од 58 хектара.
Очекује се да ће успостављање одрживог система за регионално управљање отпадом смањити штетни утицај на животну средину и здравље садашњих и будућих генерација, а пре реализације пројекта Регионалног центра, требало би урадити студије оправданости и изводљивости. Како из Градске куће кажу за „Дневник”, начин управљања отпадом, односно његово сакупљање, транспорт и технологија прераде биће дефинисани претходном студијом и студијом оправданости с пратећом пројектном документацијом. Нови пакет мера Европске уније, између осталог, подразумева и да се око 60 одсто укупне количине комуналног отпада рециклира. Осим тога, напомињу и да ће студија изводљивости, али и ревизија Регионалног плана управљања отпадом, показати да ли постоји потреба за реорганизацијом ЈКП „Чистоћа”.
Планирано је да новац за припреме претходне студије и студије изводљивости, с пратећом пројектно-техничком документацијом, буде обезбеђен из градског и републичког буyета, док би изградња регионалног центра била финансирана и из фондова Европске уније. Градоначелник Вучевић напомиње да грађани немају разлога за бригу, те да ће нова регионална депонија бити удаљена од насеља и више него што је законски минимум, а око ње је планирано уређивање зелених површина. Он наводи да ће се пре свега водити рачуна о заштити животне средине, као и да ће бити одабрано најбоље и најекономичније решење.
Протеклих дана у јавности се доста говори и о томе да ће због изградње регионалног центра поскупети одношење смећа, а градоначелник каже да комуналне услуге имају своју цену, те да ће поменуте инвестиције бити сагледане и у контексту цене одношења отпада.
– Они који се бахато понашају и бацају смеће где стигну, не воле свој град и морају бити законски кажњени – примера ради, у Сингапуру су изузетно високе казне за бацање жваке на тротоар – нагласио је Вучевић. – Од нас зависи колико ћемо бити одговорни, а требало би да престанемо да бацамо ђубре где стигнемо и да онда кривимо „Чистоћу” за то.
У првој половини претходне године уколоњене су дивље депоније с око 6.000 места у Новом Саду и приградским насељима. Осим тога, „Чистоћа” дневно уклони смеће с 30 до 40 места, што је око 900 кубика отпада месечно. Нажалост, дивље депоније ничу у свим деловима града, а постоје места на којима се оне редовно уклањају, али се исто тако изнова појављују. Највеће количине смећа гомилају се на периферији града и у приградским насељима јер се тамо, како у „Чистоћи” кажу, отпад истовара камионима и шлеперима.
Ј. Вукашиновић
