Реч је о плацевима у Радничкој 30, 30а и 32, на којима су махом напуштени индустријски објекти, као и главна црпна станица, чије је гашење предвиђено након изградње новог колектора дуж Кеја жртава Рације.
Када је реч о саобраћају не планирају се веће измене, осим што се предвиђају нови колски улази у Радничкој 30 и 30а, у складу с наменом простора и противпожарним условима. Урбанисти наводе да тај део града, због положаја, има велики потенцијал за урбани развој, али и проблем с паркирањем возила, што ће бити решено изградњом подземних етажа за све планиране објекте.
Планом обухваћено подручје подељено је на четири урбанистичке целине, с тим што ће од укупне површине објекти заузимати 6.421 квадратни метар. У југозападном делу, на површини од 0,65 хектара, предвиђен је пословни комплекс, који би требало да се гради и у северозападном делу, површине 0,41 хектара. У средини простора, површине 0,28 хектара, планиран је комплекс Министарства унутрашњих послова, уз могућност да на том месту буду смештене и неке друге, сродне државне службе. Преосталих 0,44 хектара обухвата Радничку улицу и приступну саобраћајницу, а ту су и травнате површине и дрворед копривића, који би, по оцени урбаниста, требало сачувати.
Осим Полицијске управе, у троспратном комплексу државних органа могу бити смештене и службе попут судства и тужилаштава. На равном крову тог објеката планиран је врт са спортским садржајима.
Иако план предвиђа формирање два пословна комплекса, није наведено колико ће сваки од њих имати зграда. У тим објектима могући су административни, туристички и угоститељски садржаји, као и трговина и услужне делатности, али и садржаји из области културе и образовања. Имајући у виду да је у близини Универзитет, урбанисти препоручују садржаје који би подстакли сарадњу с факултетима, попут научноистраживачког центра. Осим тога, у непосредном окружењу планираних комплекса су Дунав и Петроварадинска тврђава па је могуће градити и хотел с конгресним центром. С обзиром на то да је недалеко и ОШ „Ђорђе Натошевић”, у приземљу објеката не би требало дозволити отварање кладионица, коцкарница, компјутерских играоница и сл.
Пословни комплекс у југозападном делу простора може имати од једне до седам етажа, односно на неким деловима и до десет, имајући у виду да различити садржаји захтевају другачије спратне висине (од 2,5 до 3,5 метара), с тим да не прелазе коту објекта са седам спратова. Како је у тексту плана наведено, изграђеност не сме бити већа од 50 одсто, од којих десет одсто парцеле може заузети зграда с десет спратова.
На северозападном делу планираног општеградског центра, на месту где је тренутно црпна станица, предвиђен је четвороспратни комплекс, с повученом петом етажом, намењен пословању. На том делу површине, ка Булевару цара Лазара, дозвољена је градња и објекта с десет спратова, који не сме заузимати више од 20 одсто парцеле. Услов за изградњу тог комплекса је измештање црпне станице, што би, по неким најавама, могло бити завршено за годину или две, односно кад буде изграђена нова. Осим дрвореда копривића у Радничкој улици, који је као споменик природе под заштитом, биће сачувана и већина стабала на планом обухваћеном подручју. Урбанисти препоручују да кров подземне гараже буде озелењен, те да га корисници пословних објеката користе као врт. Планирани комплекси требало би да имају бар 20 одсто зелених површина.
Подручје између Радничке улице, Стражиловске, Кеја жртава Рације и Булевара цара Лазара формирано је као пружни појас уз прву железничку пругу, која је 1883. године град повезала с Будимпештом и Земуном. На том месту организована је прва индустријска зона, а посебан значај простор добија изградњом Булевара који је повезао Телеп, Лиман и Универзитетски центар с обалом Дунава и Петроварадином, али и градњом Спенса.
До краја шездесетих година прошлог века ту је било неколико индустријских предузећа као што су „Албус”, „Идол”, „Данубијус”, која су у међувремену исељена, а протеклих деценија ту је смештена и полицијска станица. Процес реконструкције простора започео је након пресељења фабрика, и док су нека складишта већ срушена, слична судбина чека и преостале објекте. Градска управа за грађевинско земљиште и инвестиције крајем године је покренула поступак за рушење некадашње фабрике сапуна „Албус” у Радничкој 32, односно у току је тендер за избор извођача.
План генералне регулације простора јужно од Радничке улице на јавном увиду је до 29. јануара, а у том периоду заинтересовани га могу погледати у ЈП „Урбанизам” на Булевару цара Лазара, као и на сајту тог предузећа, али и у просторијама месне заједнице „Соња Маринковић” на Кеју жртава Рације 4. Писане примедбе и сугестије на план подносе се Управи за урбанизам у Школској 3, до краја јавног увида, а након тога о њима ће расправљати Комисија за планове, и то 6. фебруара од 9 часова, у Плавој сали Скупштине града.
Ј. Вукашиновић
