Данас организацију чине особе с инвалидитетом и без њега различитих струка, а почетна идеја примарно се развила у смеру побољшања положаја особа с инвалидитетом кроз културу и уметност, као и информисање и активности у вези са заштитом животне средине.
– Наш најзначајнији и најдугорочнији пројекат је фестивал „Ухвати филм“, у оквиру којег приказујемо краткометражне филмове с темом инвалидитета, који се сваке године у септембру одржава у Културном центру Новог Сада – нагласила је потпредседница КАО „Парнас“ Маријана Рамић. – Конкурс за избор филмова распишемо у марту и пријављују нам се аутори из свих крајева света. Ти филмови, осим уметничке вредности, имају и едукативну ноту. Осим тога, имамо разноврстан уметнички програм, у оквиру којег буду приказана достигнућа и уметнички потенцијали особа с инвалидитетом.
КАО „Парнас“ је и најпрепознатљивији по фестивалу „Ухвати филм“, мада, по Маријаниним речима, велика је вероватноћа да важи и обратно.
– Мислим да је „Ухвати филм“ познатији него сам „Парнас“, што је сасвим у реду – уз осмех потврђује Маријана Рамић. – Међутим, осим фестивала, трудимо се да се бавимо и другим стварима, те имамо много идеја за пројекте. Од прошле године циљ нам је омладински активизам, поготово након позитивних реакција многих посетилаца фестивала, који су нам саветовали да би све то требало представљати и у школама, што смо и урадили.
Још један значајан пројекат „Парнаса“, другу годину заредом, јесте „Ухвати филм, пусти предрасуде“, који је финансијски подржала Градска управа за спорт и омладину – Канцеларија за младе.
– Можда звучи нескромно, али желим да кажем да је тај пројекат изузетно добар и постоји велика потреба за његовом реализацијом – истиче Маријана. – Одлазимо у средње школе и, у складу с узрастом ученика, бирамо филмове које ћемо приказати. Трудимо се да актери филма буду млади, да им филм буде довољно динамичан и занимљив, и да прикаже дискриминацију. Заиста се показало да су школе отворене за ту идеју, а у евалуацијама након едукација, ученици су нам написали да су те теме слабо заступљене у школском образовању, а с тиме се слабо сусрећу и ван школе. Најпре их на тај начин едукујемо, након чега уследи разговор у којем им пружамо прилику да изразе своје мишљење и подстичемо их да сами себи дају одговоре. Све се показало као врло успешно, а њима је то занимљиво. Едукације водимо колегиница и ја, она је особа с инвалидитетом, ја сам особа без инвалидитета, што такође буде пример инклузије, на основу којег покажемо на који би начин требало да функционише цело друштво. Питање положаја особа с инвалидитетом заправо је питање свих нас.
На питање знају ли особу с инвалидитетом, веома чест одговор младих је одричан. Истина је да инклузивно образовање постоји, али још није заживело, поготово не у средњим школама које су представници „Парнаса“ обишли. Одговор на питање због чега је тако огледа се и у чињеници да већина школа није приступачна за кретање особа с моторним инвалидитетом.
– Упркос свему, млади су веома спремни на сарадњу, морам да кажем да су супер, а требало би да и ми, старији, будемо спремни да променимо своју перспективу према младима – сматра Маријана. – Мислим да такви програми недостају. За разлику од претходне године, ове смо пројекат проширили и на факултете, али ту организујемо трибине и доводимо госте јер студенти другачије схватају тему. Свакако, важно је младе упознавати с тим.
Као партнери, с Асоцијацијом „Културанова“ и уз подршку ОПЕНС-а, реализовали су пројекат „Театарнова“, који је обухватао позоришне радионице за све, али желели су да укључе и особе с инвалидитетом.
– Основна идеја наше организације је да особе с инвалидитетом у култури буду део оних који стварају уметничка дела, а с друге стране, да буду део активне публике. На основу радионица, млади су правили сценарио, а онда су током представе комуницирали с публиком. Инклузија је најважнији мотив, а ми се трудимо да младе научимо да је инвалидитет само једна од различитости, као што је, рецимо, боја косе или очију.
Ипак, савет младима је да изграде критички став.
– Млади су супер, али требало би што више да размишљају и знају да је у реду бити различит. Циљ свега што радимо је да особе с инвалидитетом буду наше комшије, пријатељи, љубавни партнери, особе које ће вас негде послужити на свом радном месту... да постану видљивији и део нашег живота. Можемо ми и да мислимо да немамо предрасуде и да све буде добро, али ако се не дружимо, ако нам је чудно да особа с инвалидитетом буде у вези с особом без инвалидитета, то значи да имамо предрасуде. Требало би да живимо заједно, а не једни поред других – поручује Маријана Рамић.
Б. Павковић
Пројекат „Нови Сад – Омладинска престоница Европе 2019” реализује ДВП продукција уз подршку Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.
