Дакле, да ли постоји веза између рекордног броја рода у Новом Саду са повећаним бројем беба?
Почетком ове недеље у Новом Саду постављен је “најслађи резултат” рођено је 30 беба у једном дану.
По последњем попису, број становиника Новог Сада се повећао и сада у њему живи 367.000 људи, односно 25.375 људи више у односу на прошли попис становништва.
Повећање броја беба може се објаснити увођењем финансијских мера популационе политике. Нови Сад већ трећу годину за редом има и бесплатне вртиће за сву децу, као и плаћене уџбенике за све прваке.
Према коначним подацима за 2022. годину, у Србији је број новорођених повећан за 520 у односу на претходну годину. У прошлој години број живорођене деце био је 62.700.
Одакле потиче мит о родама које доносе децу?
У западним културама бела рода симболизује рађање детета, док је у северној Европи, по свему судећи настала легенда да рода доноси бебе. Томе је допринела и чињеница да се роде враћају у пролеће, након девет месеци у иностранству, у време буђења и обнове природе. Бебе које се роде у марту вероватно су зачете негде средином претходне године, у јуну или близу тог месеца.
У ранија времена, пре струје и интернета, бракови су се често склапали око 21. јуна, који се на северу Европе прославља као празник. Тог дана се обележава најдужи дан у години, организују се венчања, а шест месеци после тог дана долази март и долазе роде.
Реч рода на српском језику потиче од црквенословенске речи јеродиј, чије је порекло из грчке речи еродиóс, еквивалентне за реч мајка-љубав.
Али, откуд толико рода у Новом Саду?
До ове године, највеће станиште рода у Србији, годинама уназад, било је у селу Тараш, у Банату, које је са поносом од 2015. године носило тирулу “Европско село рода” .
Ово је једна од највећих колонија белих рода у овом делу Европе и изузетна је природна вредност.
Орнитолози који прате ове птице бележе да је напуштен објекат надомак Новог Сада још 2014. имао само једно гнездо рода на бетонским стубовима и гредама висине од 20 метара. Три године касније, 2017. избројано је 8 гнезда, а 2022. године постојало је 31 гнездо. Међутим, ове године је забележен невероватан раст, колонија сада броји чак 52 гнезда, а готово сва су заузета и у њима су младунци са родитељима.
У прилог размерама и значају ове колоније, говори и податак да је на територији целе Србије, у последњем националном попису белих рода спроведеном 2014. и 2015. године избројано око 1.350 гнезда, од чега их је у Војводини било око 1.100. Тада се на територији града Новог Сада гнездило свега 3 пара белих рода.
Орнитолози се слажу да велики број рода на улазу у Нови Сад зависи и од тога што у околини имају обиље могућности за исхрану. Роде храну траже углавном на ливадама, пашњацима, степама, мочварама и ораницама, а у околини недовршеног објекта супермаркета налазе се баре и градска депонија. Исхрану чине инсекти, водоземци, гмизавци, рибе, мали сисари и птице које лови на земљи и у води.
Роде просечно живе 15 година.
Бела рода се гнезди у централној и јужној Европи, Малој Азији, Блиском Истоку, делу централне Азије и делу северне Африке. Зиму проводи у подсахарској Африци и Индији. У нашим крајевима најпознатија је птица селица.
Беле роде постају полно зреле у трећој години живота. Углавном се враћају у иста гнезда да би се размножавале, а гнезде се једном годишње. Женке снесу од 3 до највише 6 јаја а на њима наизменично леже и мужјак и женка током наредна 34 дана
Младунци средином августа почињу да формирају јата и крећу на пут према свом привременом зимском станишту. Њихови родитељи, старе роде, на овај пут крећу нешто касније, у првој половини септембра.
Дужина пута које роде пређу је око 12.000 километара у једном смеру. Док то дуго и исцрпно путовање траје, роде бивају изложене разним опасностима, па често и страдају. Нарочито су угрожене младе роде. Само једна од десет младих рода успева да се врати кући након три године. Зато су роде у многим европским државама данас доста проређена врста, а у неким њиховим природним стаништима их, на жалост, више уопште ни нема.
(војводинауживо.рс)
