Студије на ДЕЕТ-у отварају врата компанија

Један од водећих департмана на Факултету техничких наука – Департман за енергетику, електронику и телекомуникације (ДЕЕТ), сваке године образује више стотина студената који су носиоци технолошког и друштвеног развоја Републике Србије, као и глобалног друштва, кроз бројне компаније у којима остварују успешне каријере.
д
Фото: Приватна архива

ДЕЕТ је наследник Електротехничког факултета који је основан 1971. године, а данас својом наставном делатношћу и истраживањем квалификује студенте у области енергетике, електронике, информационо-комуникационих технологија и примењеног софтверског инжењерства.

Та мисија је могућа због више од 200 запослених које Департман запошљава, а који су распоређени на шест катедри, и од којих више од 100 носе титулу доктора наука.

Проф. др Борис Думнић, директор тог департмана, за „Дневник” наводи да се специфичност њиховог департмана огледа у томе што су, осим основних, мастер и докторских академских студија, акредитовали и основне и мастер струковне студије као последицу потреба компанија с којима сарађују. У питању су, како истиче, веома интересантни студијски модули који су повезани с електроенергетиком, електроником, информационо-комуникационим технологијама, обновљивим изворима енергије, електричним системима у возилима и другим темама које су актуелне у области савремене технике и информационих технологија.

Фото: Приватна архива

– Данас је просто струка таква да у сваком савременом сегменту образовања морате да укључите информационе технологије, без обзира на то да ли су у питању класичне студије из области технике и рачунарства или студије из области машинства, грађевине, архитектуре – каже Думнић. – Ако говоримо о образовним профилима који се школују на ДЕЕТ-у, присутност информационих технологија је веома велика. Образовни профил који излази с нашег департмана је врло широк, ту се практично крије сва електротехника. Имамо усмерење које се бави електроенергетским системима, бави се производњом, преносом и дистрибуцијом електричне енегрије до крајњих потрошача. Ту се крије веома савремена област, а говори се о такозваним паметним електроенергетским мрежама, као што су преносне дистрибутивне мреже, и без тога није могуће функционисати у данашњем свету.

Осим поменутих модула у којима се студенти усавршавају, постоје и образовни профили који се баве енергетском електроником, електричним машинама, претварачима енергетске електронике, телекомуникацијама, информационо-комуникационим технологијама и другим областима без којих би функционисање бројних уређаја које користимо у свакодневном животу, медицини, аутомобилској и другим индустријама, данас било незамисливо. Добра страна ДЕЕТ-а је та што студенти који се определе да студирају на том студијском програму прву годину похађају сви заједно, након чега имају могућност да бирају неки од поменутих студијских модула.


Највеће просечне оцене уписаних

Сваке године се на студијске програме за које је задужен Департман за енергетику, електронику и телекомуникације (ДЕЕТ), упише око 550 студената, док је укупан број студената на свим студијским програмима департмана тренутно више од 3.000. На основни и најпопуларнији програм, познат као Е-1, сваке године се упише 240 студената, а директор ДЕЕТ-а Борис Думнић наводи да су и ове године задовољни уписом бруцоша.

– Сваке године уписујемо максималан број кандидата који нам је дозвољен, а инсистирамо на доброј просечној оцени кандидата из претходног школовања јер нам је циљ да привучемо што боље ђаке који ће кренути на наш факултет с добром полазном основом – истиче Думнић, и додаје да су на ДЕЕТ-у и студијском програму рачунарства и аутоматике највеће просечне оцене уписаних кандидата што, како каже, најбоље показује атрактивност тих студијских програма.


– То је једна од великих предности студирања на тако великом студијском програму зато што студенти некада у старту не могу да препознају да ли их интересују паметне електроенергетске мреже, обновљиви извори енергије, електроника или рад с неким телекомуникационим или мерним системима – наводи наш саговорник. – Овако нема никаквих проблема јер имају годину дана да размисле, да се упознају с градивом и изаберу студијски модул на којем ће најбоље напредовати и касније лако наћи посао, да ли у некој од компанија с којима имамо сјајну сарадњу или у одређеним институцијама и фирмама у иностранству.

К. Ивковић Ивандекић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести