У околини Новог Сада све веће парцеле под пољопривредом: Траже се сезонски радници

Годинама уназад и пољопривредници у околини Новог Сада имају пороблем да пронађу добре сезонске раднике, делом због тога што су некадашњи сезонци ухлебљење нашли у новим фабрикама које су отворене, али и због све већих парцела под пољопривредом. Како сазнајемо, добре раднике тешко проналазе и газдинства у скоро свим приградским местима.
13-1 sezonski 003-FBakic
Фото: Дневник (Ф. Бакић)

Боривоје Б. ради две године као сезонски радник. На то се одлучио јер је пензионисан, па му је 30.000 колико му следује једном месечно недовољно за плаћање рачуна и куповање хране.

- Пензионери преживљавају, а понеки, као ја, одлучују се за проналажење додатног посла. Берем трешње за 2.500 динара дневно. Имам коректан однос са газдом, а радимо у рану зору и предвече. Дакле, крећемо да радимо у 7 ујутру, па радимо до 11, а потом од 17 до 20 сати, како бисмо избегли највеће сунце - појашњава Боривоје.

Каже да међу сезонским рандицима има и младих који скупљају новац за одлазак на море или неко путовање, да му посао не пада тешко и да ће уколико га здравље послужи, поново на њиву и следеће године.

Ђорђе Ђукић из Пољопривредног газдинства “Ђукић” из Госпођинаца  каже да у околину Новог Сада долазе радници из: Македоније, Ваљева, Крагујевца и Краљева, те да он већ има устаљену екипу, али да његово искуство говори да треба имати коректан однос са радником.

- Код мене долази стална екипа, а повремено одлазе да раде и код мојих другара. Правим распоред тако да сезонци имају довољан број радних дана и да нешто и зараде. Људи долазе на сигурне услове рада. Исплата је средом и суботом  – каже наш саговорник. 

Највећи проблем имају пољопривреници које имају парцеле од неколико хектара и који нису толико популарни на тржишту јер су радници управо због зараде на већим парцелама.

- Повећале су се парцеле које су под пољопривредом и самим тим и потреба за сезонским радницима. Рецимо, производња паприке није иста као 2005. године. Сада су потребе далеко веће јер је потребно неколико тона овог поврћа. Сеје се много више паприке, како због извоза, тако и због потрошње ајвара. Тако није било 2005. године, када су парцеле под паприком биле далеко мање и самим тим и потреба за сезонским радницима није била толика – каже Ђукић.

Драгана Билогравић, која има агенцију за запошљавање сезонских рандика, каже да је добру радну снагу све теже наћи, да радници траже већу дневницу, а да тенуто највећи проблем имају малинари.

Фото: Dnevnik.rs

- Дневница на данашњи дан је 2.400 динара. Била је побуна данас, јер су радници почели да постааљју своје услове, па су тражилуи 3.000 динара за дневницу и нису отишли на њиву – каже Билогравић.

Њено исксутво говори да није истина да млади и Роми неће да раде на њиви јер их има доста који су ангажовани ових дана.

- Увек је проблем наћи доброг радника. Зову ме малинари и моле да им нађем раднике из Војводине. Не могу људи ићи одавде, када овде има посла. Ранијих година није било оволико фабрика које су отворене, па је доста сезонаца ту нашло ухлебљење – појашњава Билогравић. Сада је, каже она, велика потреба за радницима за бербу метлица са семенског кукуруза, за брање трешања, боровнице и малине.

Просечни сезонски радник у пољопривреди је мушкарац између 18 и 30 година из Новог Сада, који је у протекле две године најчешће радио за послодавце из свог града и то на пословима од припреме земљишта до жетве, сортирања и складиштења прозвода или берби јабука, показују подаци портала sezonskiradnici.gov.rs. о профилу најчешће ангажованих сезонаца од успостваљања поједостављене електронске процедуре пријаве пословима у пољопривреди. Током прве две године путем портала или мобилне апликације ангажовано је укупно 44.300 радника.

Анализа прве године примене електронске пријаве радника у пољопривреди показала је да нови систем није утицао на смањивање права или промену статуса већ запослених радника и не представља замену за стандардне форме ангажовања. Број уговора о привременим и повременим пословима се задржао на годишњем просеку од 3.000 и закључивани су с радницима за које су послодавци унапред знали да ће им бити потребни на дужи период (у просеку три месеца). Пријава преко новог система коришћена је за ангажовање сезонаца који су били потребни у просеку од 15 до 21 дана.

С. Аничић Илић

EUR/RSD 117.5783
Најновије вести