Осим тога, потписан је и споразум о сарадњи двеју образовних установа те ће у марту немачки ђаци посетити Нови Сад. По речима проф. Зоране Митровић Варге, трећег дана посете Гимназији „Леополдинум“ одржана је прва заједничка радионица на којој је нашим ученицима представљен микроконтролер „Калиопи“, који производи немачка компанија која се бави производњом наставних материјала и едукативних играчака.
– Ученици су били подељени у више група, тако да су од својих вршњака из Гимназије „Леополдинум” могли да науче основе рада у едиторима за програмирање микроконтролера „Калиопи“ и имали су задатак да осмисле и предложе идеје за пројекат – објашњава Зорана Митровић Варга, додајући да ће ученици двеју гимназија програмирати уређај приликом сусрета у Новом Саду. – „Калиопи“ је једноставан, сликовит уређај, за који није неопходно предзање и доказује да програмирање не значи седети сатима пред рачунаром и уностити дугачке команде за робота. Ради на батерије, може да се повеже на рачунар, а тренутно је програмиран да ЛЕД сијалицама показује температуру, смајлија и срце, те испушта звук и реагује на јачину осветљења.
Ђаци су били одушевљени разменом искустава с вршњацима и приликом да раде с уређајем који није доступан у нашој земљи. Поносно истичу да су након повратка преко друштвених мрежа остали су у контакту с немачким ученицима и „четују“ не само о роботици већ и о свим темама које интересују адолесценте.
– Сјајно смо се провели јер смо, осим што смо се дружили и обилазили град, имали прилику да присуствујемо њиховим часовима и да испланирамо и испробамо програмирање микроконтролера – каже Реља Јовановић.
Његова другарица Хелена Мајсторовић додаје да, иако су немачки гимназијалци били годину млађи, та разлика није била приметна јер имају заједничке интересе.
– Њихов начин живота и образовни систем много се разликују – истиче Хелена. – За разлику од нас, они похађају двочасе од сат и по, али су им одмори дужи и имају мањи фонд часова. Ипак, стекла сам утисак да наши ученици поседују више знања.
На Барбару Дивљак највећи утисак је оставио градић Детмолд, који се налази на око два сата вожње од Дортмунда, а по броју становника је много мањи од Новог Сада.
– Главна разлика између нашег града и Детмонда је што има много више зеленила, сви живе у кућама, а старо градско језгро је очувано – запазила је Барбара. – У Србији смо навикли да на улици чујемо и видимо свашта – добацивање, довикивање, псовке, али то је у Немачкој немогуће. Воде рачуна о томе шта и како говоре. У градском превозу се готово не чује разговор јер пазе да не узнемиравају друге путнике. Осим што смо имали прилике да разменимо знање с вршњацима, захваљујући нашој школи, добили смо увид у то како живе други народи, како да више поштујемо друге и на који начин да чувамо свој град, што је можда и најважније у животу.
Осим нових сазнања, новосадски гимназијалци су се из Немачке вратили пуни позитивних утисака о другачијем начину живота у тој европској држави.
– Најавећи утисак на мене су оставила „правила”, односно начин на који живе – каже Исидора Мијаиловић, нагласивши да је очекивала да ће њени домаћини бити хладни, што, на срећу, није било случај. – Читава породица доручкује у исто време, без обзира на то ко кад има обавезе. Много више времена проводе заједно, викендима иду на породичне излете, а слободно време проводе заједно у дневној соби без мобилних телефона те сам закључила да, за разлику од нас, цене породицу, пријатеље, околину и туђе време. То је променило поглед на то колико времена посвећујем породици и пријатељима и како те сам одлучила да променим своје навике.
Исидора се прибојавала ће њени домаћини имати предрасуде јер је очекивала да имају погрешну слику о народима с Балкана и да су се двоумили да ли је добра идеја допустити да дете из Србије живи под њиховим кровом. Међутим, пријатно се изненадила јер су били знатижељни о животу у Србији и на интернету су тражили информације о нашој држави, граду и Гимназији „Исидора Секулић“.
С. Ковач
