– Та идеја је одувек постојала, а потреба за таквим решењем знатно се повећала током пандемије коронавируса – казала је председница Новосадског удружења студената с инвалидитетом Ана Илић. – Имали смо ту срећу да је и Покрајински секретаријат за високо образовање
и научноистраживачку делатност препознао важност тог пројекта и подржао нас у стварању услова за његову реализацију.
У првом видео-снимку објављеном на Јутјуб каналу НСУСИ, чланови Удружења навели су да је проценат академски образованих особа с инвалидитетом мали, за шта постоји много разлога – издвајају се они архитектонске, финансијске и социјалне природе.
– Што се тиче социјалних препрека, особе с инвалидитетом врло често упадају у замку неке врсте „самоиспуњавајућег пророчанства”, при чему им околина због ових или оних разлога не пружа довољну подршку и не храни њихове амбиције – истакла је Ана Илић. – То је највише због тога што у нашем друштву и даље влада ирационални став да од особа с инвалидитетом не треба много очекивати јер оне нису у стању да испуне та очекивања.
Како је нагласила, особе с инвалидитетом које одрастају у таквој клими не дају себи прилику да уписом на студије преузму активну улогу у раду на својој будућности. При упису на факултет може и постојати страх да студенти с инвалидитетом неће моћи да приступе тој згради или неком од спратова, као и да неће имати приступ различитим облицима асистивне технологије.
– Један од главних проблема је недовољна информисаност о правима које особе с инвалидитетом имају – рекла је Ана Илић. – Када је у питању приступачност образовних установа у Новом Саду, може се рећи да постоји добра воља да се на томе ради, али и да је доста већ урађено по том питању.
Већина факултета има рампе које корисници колица могу користити да би ушли, а постоје и лифтови. По речима Ане Илић, иако има напретка, још увек постоји простор за рад, највише јер постоје примери образовних институција где је постојање воље исказано самим постојањем рампе за колица, али је њен корисник ограничен на
наставу која се одвија у приземљу, због непостојања лифтова.
– Циљ видео-записа је да њима обухватимо све аспекте студентског живота, или већину, али и да буду едукативног карактера за особе без инвалидитета – казала је Ана Илић. – Желимо да јавности прикажемо читав спектар особина личности, интересовања, амбиција и планова за будућност које студенти могу имати.
НСУСИ има више од 90 чланова, и, како је казала наша саговорница, надају се да ће их у будућности бити више, будући да с новим члановима долазе и нове идеје.
– Колеге студената с инвалидитетом треба да знају да они не очекују да буду третирани као порцеланске лутке с којима не треба успостављати контакт да не би случајно били повређени или увређени – објаснила је Ана Илић. – Једноставно, треба да слушају своју интуицију и да никако не дозволе да их стереотипи или страх од непознатог коштају једног пријатељства.
Д. Андулајевић
