Улично музицирање Владе и Браде на релацији Београд – Нови Сад

Мелодије са њихивог репертоара најчешће су омаж „панонском морнару” Ђорђу Балашевићу, док су и старе поп и рок песме део њиховог музичког идентитета. Углавном наступају на тргу, кеју, понекад у Кнез Михајловој, а петком, обавезно, код Лиманске пијаце.

- Најчешће изводимо песме Балашевића - рекао је певач Влада. - Слушам његову музику од малих ногу. Уз њу сам растао и градио музички укус. Оживљавамо и старе, делимично заборављене песме домаћих рок и поп бендова. Тиме код пролазника буди носталгију за прошлим временима.

Док се улицама ширио звук композиције „Јелени умиру сами” бенда „Последња игра лептира”, пролазници су застајали, и испустивши по који сетни уздах, частили су напојницама момке. Одслушали би извођење до краја, а потом, испраћени песмом „Црвене јабуке” „Туго, несрећо” настављали својим путем.

- Наступамо и у локалима - рекао је гитариста Брада. - Тамо у ширем саставу изводимо комерцијалнију музику поп извођача попут Дина Мерлина, Жељка Samaryića, Петра Граша, али и кафанске и староградске песме. Наш репертоар је изузетно широк, па често испуњавамо музичке жеље пролазника и публике.

Како су музичари открили за „Дневник”, у припреми је и ауторска композиција са призвуком старог попа и рока. Демо снимак је спреман, а коначну верзију публика ће моћи да послуша почетком следеће године. Прикупили су значајан ауторски материјал, па увелико маштају и о музичком албуму.

Д. Клашња