Давидовић: Добићемо и утакмицу против вируса

Шеф стручног штаба Слоге из Темерина Мирко Давидовић иза себе има богату играчку каријеру, док у тренерским водама сигурним корацима изграђује идентитет.
д
Фото: Dnevnik.rs

Тешко му је ових дана без фудбала, али свестан је да је здравље приоритет и да по том питању нема одступања. Нада се да пауза неће предуго трајати и да ће првенство бити настављено.

-На вези сам са играчима, труде се колико могу да у кућним условима одржавају форму, а најбитније је да су сви добро. Нисмо навикли да у овом периоду будемо одвојени од терена, али свесни смо да је неопходно да се придржавамо препорука лекара и да се понашамо у складу са одлукама Владе Републике Србије. Добићемо ову утакмицу, морамо бити дисциплиновани и јединствени у борби против невидљивог противника. Чувајући себе, чувамо друге – каже Мирко Давидовић. Током играчке каријере, дуге 29 година, уживао је у фудбалу и био му посвећен као првој љубави. Тачку је ставио 2008. године, у дресу Младости из Бачког Јарка, чију капитенску траку је носио осам сезона. Бранио је и боје Новог Сада, Франкфурта, Будућности из Ваљева и србобранског Елана, одигравши више од 600 званичних утакмица. -Прича је почела на Ливадици, са 17 година сам дебитовао за први тим, а три године касније отишао сам на Детелинару. За Нови Сад сам наступао сезону и по, потом се вратио у Младост. Играли смо Прву Б лигу, остваривши највећи успех у клупској историји. После испадања из савезног ранга опробао сам се у немачком Франкфурту. Стечено искуство било је одскочна даска за добре игре у Будућности и Елану. Србобранци су тада били у Српској лиги, али сам се задржао само шест месеци.


Жал због ОФК Београд

Поглед у ретровизор измамио је уздах због пропуштене прилике да обуче дрес ОФК Београд, када је био на врхунцу каријере. -У Бачком Јарку смо са 4:1 победили „романтичаре”, два пута сам затресао мрежу. Пратили су моје игре, на столу сам имао понуду коју нисам прихватио, упркос одличним условима. Одлучио сам да останем на Ливадици – каже Мирко.


Ваљевска епизода заузима посебно место у богатом фудбалском споменару.

-У Парку пећина играла се Прва Б лига, прво место нам је измакло за три бода, јер је врпцу први пресекао Сартид. На путу ка титули зауставила нас је Сутјеска из Никшића, чији голман Бановић је одбранио пенал, па је меч је завршен без погодака. Радо се сећам утакмице са Приштином, постигао сам оба гола, пет хиљада гледалаца је било на ногама, а у новинама сам добио оцену 9,5.

За Будућност су тада играли Стјепановић, Шараба, Дамјановић, Мацић, Тмушић, Снегић, Кљајевић и Раде Тодоровић, касније узданица Нирнберга и Славије из Софије. После рада у омладинској школи Младости, од 2012. године је у темеринској Слоги. Током српсколигашких битака био је помоћник Миодрага Цвијића, Душана Бајића, Мирка Бабића и Николе Меселyије, а већ две године је самосталан у раду. -Имао сам привилегију да ме тренирају Александар Козлина, Душан Радоја, Јовица Шкоро и Јован Коврлија. Од њих сам пуно научио. Десетак година сам паралелно био играч и тренер млађих категорија Младости. У Слоги сам осам година, играче познајем у душу, јер сам континуирано пратио фудбалски пут скоро свих првотимаца – рекао је Давидовић.

Текст и фото: М. Менићанин

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести