Ливадица је одувек била расадник квалитетних чувара мреже, довољно је истаћи да су у Младости поникли Ненад Рајић, Милан Лукач, Владимир Бајић, Дамир Дринић... Породица Лолић поседује фудбалски педигре, отац Мирослав је био успешан играч плаво-белих, касније је дириговао као тренер, а тренутно је за кормилом Јединства из Госпођинаца, јесењег првака Градске лиге Новог Сада. Драган је, уз оца, заволео фудбал, на Ливадици је од шесте године, а куриозитет је да никад није мењао клупске боје.
- Младост је моја друга кућа, везао сам се за плаво-белу боју и никад нисам помишљао да променим средину, иако је било позива. Најлепше успомене, везане су за освајање Купа ФС Војводине, два пута смо га освојили за три године и то је успех вредан поштовања и памћења – каже Драган Лолић, голман Младости. - Пенали су му специјалност, а адреналин уливају мечеви са великим улогом.
Јарачани су 2016. године освојили Куп ФСГ Новог Сада, две године касније су репризирали успех, пошто је Лолић, у финалу против Цемента из Беочина (2:2), одбранио два пенала. Исти учинак, остварио је и у двобоју са Борцем из Сакула, 8. јуна 2016. године, у оквиру финала Купа ФСВ.
-Немам посебан рецепт, извођача чекам да последњег тренутка, уздам се и у срећу. Леп је осећај, када се прочита намера, а то пошаље ветар у једра саиграчима. Најдражи су ми пенали одбрањени на стадиону Карађорђе против Сакуљана, јер су нам трасирали пут ка пехару.
Јарачани су се, после губитка српсколигашке визе, позиционирали у средини „Југа”. Лолић ове јесени није имао много изазова са пенала, а у клупски алманах је уписано да је у мечу са Југовићем (4:3) укротио ударац Слободана Терзића, најбољег стрелца Каћана.
-Имамо добру бодовну залиху, иако смо заслужили да будемо пар степеника боље пласирани. По традицији, пролећни део буде обојен плаво-белим тоновима, даћемо све од себе да је испоштујемо и да у наставку трке направимо искорак – истакао је Драган Лолић, капитен Младости.
М. Менићанин
