Можемо још много, много боље… ПРВОТИМАЦ ВИШЕ ЊЕГОШ ПЕТРОВИЋ: Од наших игара на терену зависи број навијача на трибинама!

Без обзира ко је на другој страни: Војводина је увек јача на тој позицији. Разлог је Његош Петровић. Без превише дилеме, реч је о једном од пет најбољих фудбалера у Моцарт бет Супер лиги Србије.

Његошева највећа жеља је да индивидуални квалитет стави 100 одсто у службу тима и да се после мечева прича о учинку екипе, а не да је неки појединац био добар, а тим просечан или лош.

Сјајан почетак сезоне и три везане победе биле су повод за разговор са Петровићем, а тема је било на претек.

Навијачи на сваком кораку хвале борбеност екипе и то што на терену делујете „сви за једног, један за све“. Како сте дошли до тога да екипа тако изгледа?

– Није био баш лак пут да дођемо до тога да екипа тако изгледа. Не бих рекао да су у питању само ове припреме, мисим да нас је и цела претходна сезона некако ујединила и ојачала. Наравно, уз ове добре припреме које су иза нас, подигли смо енергију и радили доста на физичкој припреми и надам се да изгледамо боље него прошле сезоне. Сигуран сам да ћемо бити још бољи како сезона одмиче – почиње причу Петровић.

Добре игре и резултати доводе публику на стадион – Јел верујеш у мисију звану „пун Карађорђе“?

– Наше игре на терену „натерају“ навијаче да дођу на стадион. Колико-толико смо показали да заслужујемо мало већи број навијача него прошле сезоне. Од нас све зависи  – ако наставимо овако и још боље, доћи ћемо и до пуног стадиона.

Било је лепо имати „домаћи терен“ у Старој Пазови против ОФК Београда, зар не?

– Велико им хвала за то! Много су нам значили, осећали смо се као да играмо код куће. Дали су потпуно „други доживљај“ мечу на гостовању и још једном се видело колико нам они значе. Заједно можемо много.

Шта може да буде још боље у наставку сезоне – где видиш простор за напредак?

– У сваком сегемнту наше игре. Колико год да је то боље у односу на претходну сезону, имамо још доста простора. Највише бих издвојио напредак у реакцији по изгубљеној лопти, ако то унапредимо, долазићемо у чешће ситуације да нападнемо гол ривала и наравно смањити могућност да нас противник угрози.

Млади играчи могу много да науче од тебе: како фудбалски тако и како да сазру, сачекају шансу, буду стрпљиви: Који је главни савет који дајеш онима који куцају на врата првог тима?

– Надам се да је тако (смех). Стварно се трудим да будем максимално професионалан на сваком кораку. Савет је стрпљење. У најтежим тренуцима, када не добију шансу – тада треба највише да раде и напредују. То је једини пут да направе каријере какве желе…

Прошле сезоне сјајно си функционисао са Медојевићем у тиму, на почетку ове није било тог „тандема“ у тиму, али свакако све иде у правом смеру…?

– Има ту много детаља… „Глава“ је најбитнија. Имамо јако квалитетне играче, посебно у везном реду, част и привилегија је играти са њима. Полетановић, Савићевић, наравно Медојевић… Стварно су то момци са великим искуством и много ми значе и могу да помогну. Све је то до целог тима, а не појединца са којим играш.

Шта је за тебе – индивидуални квалитет?

– Нешто што не може да дође до изражаја ако нема тимског квалитета. Да би дошао до изражаја, мора да постоји тимски квалитет, који ће избацити неког појединца…

Љубав између тебе и Новог Сада била је „на први поглед“… Како је дошло до тога?

– Како су навијачи осетили мене, тако сам и ја њих. Поклопили смо се сви заједно и то је један од детаља због којих сам заволео град… Породица ми ужива у Новом Саду, након каријере размишљамо да дођемо да живимо овде. Много нам је лепо и немамо потребу да идемо негде даље, јер нам је ту све у крају.

Које је најдосадније питање које добијаш на интервјуима?

– Свако (ха-ха-ха).

Ко да нам буде следећи саговорник из тима и које питање имаш за њега?

– Двоумим се између Полетановића и Савићевића. Ајде овог пута нека буде Вукан. А, питање… Да ли постоји икаква могућност да буде тиши у стану увече после 10 часова, пошто се тада трудим да заспим са женом и дететом – уз велики осмех завршио је разговор фудбалер Војводине.