Новица Максимовић и Владимир Ковачевић могли би поново да заиграју за Војводину

И званично је почео прелазни рок у професионалном фудбалу, који ће трајати све до почетка јесени.
fk vojvodina navijaci, Dnevnik/Slobodan Šušnjević
Фото: Дневник/Слободан Шушњевић

Ситуација с коронавирусом искомпликовала  је свима животе, увела нова правила и, што је најкомпликованије, њихова дефиниција мења се буквално из дана у дан. Што се ангажмана ФК Војводина тиче у предстојећем трансфер-периоду, ствари за сада мирују, нема одлазака ни долазака у клуб, ако се изузме  повратак момака који су прошлу сезону провели на каљењу у другим екипама. То, међутим, не значи да клупски челници седе скрштених руку, јер у наредној сезони имају смеле амбиције,што подразумева  квалитетна освежења у екипи.

Тренер Ненад Лалатовић је наговестио да ће му бити потребне новајлије у свим линијама екипе и одређена решења понудио је члановима Управног одбора. На њима је да реагују и, како „Дневник“ сазнаје, већ су ступили у контакт с двојицом некадашњих играча, који сада играју у Грчкој, односно у Белгији. Реч је о дефанзивном везном  Новици Максимовићу (32), који носи дрес Паниониоса, и о штоперу Владимиру Ковачевићу (27), тренутно под уговором с белгијским Кортријком.

- Успоставили смо прве контакте и морам да признам да сам заинтересован да се вратим у Војводину – рекао је Максимовић, који је црвено-бели дрес носио од 2015. до 2017. године и за то време одиграо 45 утакмица. – Уговор с Грцима истекао ми је крајем јуна, али сам га продужио на још месец дана, пошто је остало да се одигра још једно првенствено коло. После тога бићу слободан у одабиру нове средине, а већ имам неколико понуда из Грчке, као и ову из Војводине.

Питали смо популарног Максу да ли је реално да се врати у српски фудбал.

- Што да не. У Војводини сам провео најлепше тренутке у каријери, имали смо одличне резултате, а радио сам с тренером Лалатовићем и познајем његове захтеве и стил рада. Уз то, купио сам стан у Новом Саду и планирам с породицом у њему да живим. Идуће недеље стижем у Србију и биће довољно времена и простора да конкретизујемо разговоре и да проценимо колико је реалан мој повратак. Пратио сам игре Новосађана, познајем екипу, знам шта се од ње очекује у новој сезони и постоји простор да постигнемо коначни договор – најавио је Максимовић.

Владимир Ковачевић је, за разлику од некадашњег саиграча у Воши, каријеру почео међу црвено-белима. После одличних игара за Спартак из Суботице, вратио се на „Карађорђе“ и те 2016. године одиграо 16 утакмица. Овај 191 цм високи одбрамбени играч био је члан У-17, У-18 и У-21 селекције Србије, а уписао је и један наступ у најбољем тиму наше земље. Из Новог Сада отишао је у Белгију, у Кортријк, а једну сезону провео је на позајмици у молдавском Шерифу из Тираспоља.

- У контакту сам с Војводином и наравно да сам вољан да се вратим у матични клуб – рекао је Ковачевић у телефонском разговору за наш лист. – Уговор с Белгијанцима веже ме још једну годину, али верујем да бих, ипак, могао да дођем у Нови Сад као слободан играч. Очекујем да се ових дана поново чујем с људима из Воше и верујем да би у наредних четири-пет дана могло све да буде много јасније по питању мог евентуалног повратка. Изузетно ми прија то што тренер Лалатовић показује интересовање за мене, познајемо се из периода када је први пут био у Војводини и када смо одлично сарађивали. Ковачевић је открио и једну занимљивост везану за Максимовића и њега.

- Макса и ја смо увек били цимери, било би лепо када бисмо то наше дружење обновили у Војводини.

Још увек није познато на ког играча(е) је тренер Лалатовић бацио око када је у питању нападач. Имена више фудбалера налазе се у оптицају, а како нам је рекао још увек председник клуба Војислав Гајић, то мора да буде неко ко поседује екстра класу. Приметио је и то да такви фудбалери имају и велику цену, али, желе ли црвено-бели да нападну титулу првака и учешће у групној фази у Лиги Европе мораће да се „испрсе“ и ангажују играче који су им потребни на путу ка реализацији циља – европске Војводине.

        Од Црвенке до Паниониоса

Новица Максимовић рођен је 4. априла 1988. године у Црвенки. Игра на позицији задњег везног, а висок је 185 цм. Сениорску каријеру почео је 2006. године у родном месту, да би 2008. године прешао у Хајдук из Куле, где је провео наредне четири сезоне. У сезони 2012-2013 носио је дрес Новог Сада, а онда је годину дана наступао за мађарски клуб Папа. Пут га је потом одвео у Слободу из Ужица, да би 2014. године постао члан суботичког Спартака. Одличне игре препоручиле су га Војводини у коју је стигао 2015. године. После две сезоне потписао је за казахстански Атирај, за који је одиграо 50 утакмица и постигао седам голова, а од 2019. члан је грчког Паниониоса.

Вошин омладинац

Владимир Ковачевић рођен је 11. новембра 1992. године у Оyацима. Висок је 191 цм, игра на месту штопера, а каријеру је почео у омладинској школи „Илија Пантелић“ из које је, 2010. године прекомандован у први тим Војводине. Иако је био под уговором с црвено-белима, две сезоне провео је на позајмицама, најпре у Хајдуку из Куле, а онда и Пролетеру са Слане баре. Прешао је у редове Спартака 2013. године и тамо остао у наредне три године, одигравши 82 утакмице. Уследио је повратак у Нови Сад 2016. године, а убрзо и селидба у Белгију, где је задужио опрему Кортријка. У сезони 2018-2019 играо је, као позајмљен фудбалер, за молдавски Шериф из Тираспоља.

А. Предојевић  

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести