Између осталог Вучић је рекао да је градоначелник Новог Сада Милош Вучевић већ ради свој посао везан за “Карађорђе” .
„Идејни пројекат одавно постоји“, каже председник Управног одбора ФК Војводина Душан Влаовић.
„Данас или сутра презентоваћемо наш план градоначелнику Новог Сада Милошу Вучевићу. Видећемо шта ће се од тога прихватитити. Сигурно је да врло брзо морамо обновити стадион, јер нећемо моћи играти европске утакмице на “Карађорђу”. УЕФА има ригорозне критеријуме. Обновили смо стадион и просторије пре неколико година, али са оним што тренутно располажемо могли би бити домаћини на нашем стадиону можда у првом или другом колу квалификација. Сигурно немамо услова за групну фазу европских такмичења, а ми у наредним годинама имамо великих планова.“
Фудбалски клуб Војводина основан је 1914. године у прво време није имао своје игралиште, играчи су се окупљали у околини Алмашке цркве, тренирали су на пољанчету код „Четири крајцаре” и играли пријатељске утакмице са околним клубовима.
Прича о стадиону „Карађорђе” настала је у Новом Саду још далеке 1924. године, свега 10 година након оснивања ФК Војводина и само шест година након што је завршен Први светски рат, до тада највећи сукоб у историји човечанства. Осетивши потребу да ФК Војводина добије сопствено место за одигравање утакмица, тадашњи председник клуба, инжењер Дака Поповић, направио је пројекат изградње стадиона, који је подразумевао само свлачионице и западну трибину. Узимајући у обзир велику финансијску кризу у којој се друштво налазило тих година, као и чињеницу да је Војводина била врло млад клуб, који још није навршио ни прву деценију свог постојања, Дака Поповић постигао је договор са ФК Јуда Макаби из Новог Сада о заједничком учешћу у изградњи стадиона. У том времену, Војводина је у Новом Саду била клуб који је окупљао претежно српску, док је Јуда Макаби, који одавно више ни не постоји, био популаран међу новосадском јеврејском заједницом.
Помоћ изградњи стадиона дали су навијачи и симпатизери оба клуба, а одређена средства прикупљена су и захваљујући приходима од гостовања америчких оперетских група „Луизијана” и „Плава птица”. Војводина и Јуда Макаби су добили дозволу градских власти да преуреде стари бициклистички велодром, који је постојао још од 1888, па су седмог маја 1924. године потписали уговор о изградњи стадиона, да би коначно, 28. јуна исте године, на истом месту на којем се налази и данас, стадион био свечано отворен. С обзиром на то да се отварање догодило на велики српски празник Видовдан и да се те године обележавало 120 година од Првог српског устанка, одлучено је да стадион добије име „Карађорђе”, у част сећања на вођу Првог српског устанка, догађаја који је означио почетак борбе за стварање модерне српске државе.
Наравно у првих неколико година стадион је имао само монтажне трибине, неколико реди клупа, међутим већ после неколико година почела је изградња „правог” стадиона (1931.), а да је западна (тада једина) трибина наткривена и проширена, па је могла да прими око 500 гледалаца, а истовремено, остале стране око терена су ограђене.
Када је 1941. године Други светски рат захватио и Југославију, стадион је одузет фудбалском клубу Војводина, коме је уједно био забрањен рад. Међутим, већ годину дана касније, током немачке окупације, на јужној страни стадиона изграђена је, испоставиће се, легендарна кућа, где су деценијама касније биле смештене свлачионице и клупске просторије и која је постала један од симбола стадиона Војводине.
Бивши и садашњи репрезентативци
Стадион „Карађорђе” увек је био понос града, место које је окупљао Новосађане, и углавном је био испуњен до последњег места, а Воша је увек била миљеник Војвођана и Новосађана. Међутим, у неким периодима није блистао, благо речено био је запуштен, али се зато на травнатом тепиху “Карађорђа” увек играо сјајан фудбал, а Воша је изнедрила праве бисере југословенског, касније и српског фудбала, као што су Вујадин Бошков, Тодор Веселиновић, Илија Пантелић, Добривоје Тривић, Здравко Рајков, Доброслав Крстић, касније и Звонко Ивезић, Ратко Свилар, Петар Николић,а прве кораке на новосадском стадиону направили су и садашњји репрезентативци Душан Тадић, Мијат Гаћиновић, Сергеј Милинковић - Савић...
По завршетку Другог светског рата, Војводина је поново почела са радом, али јој стадион никада није био враћен у власништво. Одлуком нове комунистичке власти, име „Карађорђе” је укинуто и стадион је преименован у „Градски”. Власништво над стадионом преузела је држава и тако је остало до данас, с обзиром на то да „Карађорђе” и даље припада Републици Србији, тачније Граду Новом Саду. А ФК Војводина, упркос томе што је током деценија најчешће сама одржавала и реновирала стадион, сматра се само његовим корисником. Један од таквих примера догодио се на зиму 1967. године. Војводина је, као актуелни шампион Југославије, учествовала у Купу европских шампиона и након што је у Мадриду, у мајсторици осмине финала, елиминисала велики Атлетико(3:2), њен најбољи стрелац Силвестер Такач прешао је у редове француског Рена. Од новца који је зарадила овим трансфером, Војводина је изградила два рефлектора на стадиону „Карађорђе”, који су први пут засијали првог марта 1967. године на мечу четвртфинала Купа шампиона између Војводине и Селтика, када су црвено-бели славили резултатом 1:0. Рефлектори су тада симболично названи „Такачеве очи”. На истом мечу, забележена је највећа посета у историји „Карађорђа”, било је присутно чак 35.000 гледалаца.
Током година, на стадиону су често рађене ситније реконструкције и реновирања, а једно од значајнијих догодило се 1991. године, када је завршена изградња северне трибине.
Капацитет стадиона је смањен 2004. године, пошто је око терена постављена нова тартан атлетска стаза, а тада су и уклоњени рефлектори, под образложењем да ће ускоро бити постављени нови. Након дугогодишњих захтева навијача и на иницијативу тадашње управе клуба, градске власти у Новом Саду су другог априла 2007. године донеле одлуку да стадиону поново буде враћено његово оригинално име – „Карађорђе”. Исте године је реновирана и свечана ложа, декорисан је екстеријер западне трибине, док су на северној трибини поставили столице. Нова реконструкција стадиона уследила је за потребе јуниорског Европског првенства у атлетици, реновирана је и југоисточна трибина. Тада је постављен и модеран семафор у боји величине 41 квадратног метра, који је коштао 41 милион динара, а „Карађорђе” је постао први стадион у Србији који се могао похвалити једним колор семафором. После седам година чекања, у лето 2011. године, „Карађорђе” је коначно поново добио осветљење, пошто су постављена четири модерна рефлектора марке „Филипс”, јачине 1.700 лукса. Последња значајна реконструкција на стадиону „Карађорђе” уследила је 2013. године, када је срушена чувена кућа која је раздвајала јужну трибину. Та трибина је потпуно реновирана, а испод ње се сада налази комплетна инфраструктура по стандардима УЕФА: свлачионице, соба за допинг контролу, прес сала, амбуланта за играче и гледаоце, просторија за састанке и канцеларија. Садашњи капацитет стадиона је 14.458 седећих места, при чему су наткривена седишта која се налазе на западној трибини
Међутим, стадион ни сада није завршен, недостаје други део источне трибине, разни садржаји, који би умногоме помогли да се гледаоци осећају удобније, наравно како црвено – бели имају и велике планове требало би проширити гледалиште, јер је и сад стадион „тесан” за велике утакмице.
Г. Ковач
