Понављајући, у стилу цртаног јунака Калимера, да је све што је виђено била неправда, Новосађани, ипак, не желе јавно да кажу чиме су то све незадовољни и одакле огорчење у њиховим редовима. Разумемо их, јер су казне дисциплнских органа за коментарисање суђења драконске и нико не жели да их “фасује”. Ако они то неће, можемо барем ми да укажемо на недоумице које су изазвале одлуке смедеревског делиоца (не)правде, без страха од санкција. Јер, црвено-бели јесу били оштећени, видело је то и оних 1.500 гледалаца на “Карађорђу” и, барем због њих, било би непоштено прећутати збивања на овој утакмици.
Зоран Широки је са новосадког стадиона испраћен непријатним и увредљивим скандирањем
У 13. минуту голман Радничког Зоговић истрчао је ван свог казненог простора у намери да заустави налет Малбашића. Нападач домаћег тима био је бржи, а Зоговић је раширеним рукама пошао ка лопти и зауставио тај атак. По нама, дилема не постоји, јер је чувар мреже руком онемогућио даљи развој напада и, по правилима, требало је да буде санкционисан црвеним картоном. О некој случајности ту нема речи, јер на ТВ снимку се јасно види намера да заустави напад и да голманове руке нису у природном положају. Међутим, Широки је само одмахнуо руком и дозволио да се игра настави.
Да ли је било прекршаја Пушкарића над Којићем у 33. минуту? ТВ снимак сведочи да је нападач Нишлија дао себи пас поред штопера црвено-белих, али остаје недокучиво да ли је потом било контакта између играча. Фудбалери из Новог Сада тврде да није, а арбитар је истог тренутка показао не белу тачку. Одговор на ову дилему знају једино сами играчи, тешко је да ће је открити и “Црна тачка”, тек Мркић је наместио лопту на пеналтик и довео госте у вођство.
У 46. минуту, Трујић је грудима себи пружио пас у срцу шеснаестерца Нишлија, а Перендија га је потом обема рукама повукао с леђа у колосалној прилици. За све на стадиону пенал је био чист као суза, осим за судију који је дозволио наставак утакмице. Ако је прекршај за најстрожу казну постојао, играч Радничког, с обзиром да је био последњи у одбрани нишког тима, заслужио је и црвени картон приде, а ако фаула није било, онда је жуту карту морао да добије Трујић - због симулирања. Широки се, међутим, правио да се ништа није ни десило.
И коначно, у надоканди времена, забележили смо два спорна детаља. Прво је у 91. минуту у казненом простору гостујућег тима био срушен Дарко Пушкарић, али је прилично нејасно да ли је ту било елемената недозвољене игре одбрамбеог играча Радничког. А онда је, буквално пар секунди пре краја, Мелег пробао “маказицама” да шутира, лопта је стигла до Малбашића који није успео да је упути ка голу, али се она одбила поново до Мелега који је послао у мрежу. По ТВ снимку, судија је дозволио да се игра све до тренутка када је нападач Новосађана постигао гол, а онда је досудио играње руком Малбашића и спречио радост домаћина.
Зоран Широки је са новосаског стадиона испраћен непријатним и увредљивим скандирањем, дуго су играчи Војводине протествовали код њега, али ефекта, наравно, није било. “Појео вук магарца” каже наш народ и баш у том стилу је утакмица завршена. Хоће ли арбитар одговарати због начина на који је делио (не)правду, више није ни битно, јер још једна утакмица завршена је уз велико незадовољство једне екипе и радост противника. А такав расплет, нажалост, тера с трибина и оно мало публике која још долази на стадионе. Е, то је највећа штета за српски фудбал. У којем, на различите начине и као својеврстан ехо, све чешће слушамо ону Калимерову реченицу с почетка текста.
Александар Предојевић
