УЧИНКОМ У КАБЕЛУ ПЕТАР СУКАЧЕВ ОПЛЕМЕНИО СТРАТЕШКУ САРАДЊУ ДВАЈУ КЛУБОВА: Игра на суперлигашком нивоу
Рекордном победом против Врбаса (8:1), коло пре краја првенства у Српској лиги, фудбалери Кабела оверили су повратак у Прву лигу Србије.
Јунак утакмице био је Вошино дете, Петар Сукачев (19), на позајмици у екипи са Штранда. На суперлигашком нивоу одиграо је читаву полусезону, постигао је осам голова и заједно са Поповићем, Бошканом и осталим Вошиним јуношама, оплеменио сарадњу двају клубова на дуже стазе.
- Прославили смо титулу ноћас, било је весело – рекао је Сукачев, још у слављеничком расположењу. –Сањам дан када ћу са Вошом да славим. Криво ми је због Европе. Мислим да тим заслужује бољу позицију од шестог места. Истина, у појединим утакмицама срећа их је напустила, нарочито када су били у улози домаћина. Али, како то шеф Тањга уме да понови, срећа не долази сама, она мора да се заслужи.
Учинком у Кабелу, где је доминирао вештином на терену, реализаторским способностима, али и односом према обавезама, пленио је све око себе. У атмосфери заједништва, са намером да планирани циљ и остваре, Сукачев је препознат као један од покретача успеха који је уследио.
- Искуство у Кабелу било је врло корисно за мој развој, а како се чини и за клупски успех такође – наставио је скромним тоном наш саговорник. – Игра на позицији иза шпица проширила је мој ангажман на терену, с обзиром на то да су моје природне позиције биле уз аут линију, леву или десну, свеједно. Верујем да бих одговорио коректно и у улози класичног шпица, али то препуштрам тренерима да оцене и да процене. Моје је да у игри увек пронађем праву опцију за одговор на захтеве стручног штаба.
У улози Вошиног стартера био је само једанпут, летос против Чукаричког у другом колу. Играо је 56 минута. На терену је каснијепровео укупно још 21 минут: ТСЦ (4) и ИМТ (17).
- Имао сам шансу за гол на утакмици са Чукаричким– сетно се присетио тог летњег дана и пораза на Бановом брду. – Промашио сам, али не верујем да ме је та једна ситуација удаљила из тима. Позиван сам на клупу десетак пута, али смо заједнички закључили да је корисније да играм у Кабелу који јури пласман у виши ранг, него да у Војводини грејем клупу. Испоставило се да је то била исправна одлука. Сада чекам Тањгин позиву на припреме, а људски је и да се надам да ћу у наредној сезони добијати више прилика у Вошином саставу.
Уговор му истиче у јуну 2027. године. У јуниорскомузрасту селектор Радован Кривокапић позивао га је под националну заставу, препознавши у њему квалитет коме се верује. У корист Сукачева и његових вршњака иде и препорука руководства клуба спортском сектору да у перспективи више пажње поклоне играчима на позајмици и онима у Вошиној школи, чије време тек пристиже.
Л. Бакмаз