Вера у сопствене могућности, изостанак било каквог морања и одлична атмосфера у клубу, међутим, учинили су да се о екипи из Бачке Тополе данас с разлогом говори као о најпријатнијем изненађењу у елитном такмичењу. На крају јесењег дела освојили су Тополчани пето место и оставили себи фини простор за планове о пласману у плеј-оф, али и за снове о освајању европске визе. Један од оних који су значајно допринели (не)очекиваним резултатима био је Новосађанин Владимир Силађи (26), стрелац осам голова и, заједно са Ненадом Лукићем, предводник напада тима са севера Бачке.
- Фудбал сам почео да тренирам у школи др Радивоја Радосава, а са 14 година прешао сам у Војводину. Прошао сам све категорије до првог тима и дебитовао за сениорску екипу у утакмици с Борцем у Чачку. Нажалост, иако сам тад имао само 17 година, било је то све што сам урадио у црвено-белом дресу. Играо сам онда у Пролетеру, па Слоги из Темерина, тадашњем трећелигашу и, након тога размишљао сам и да одустанем од фудбала. Срећом, били су ту моји родитељи, с којима сам о свему дуго разговарао и захваљујући њима нисам реализовао ту замисао – прича Силађи.
Репрезентација
Играли сте у репрезентацији до 15 година, да ли су тиме испуњене ваше амбиције када је државни тим у питању?
- Увек је част када играте за своју земљу. То значи да бих исто осећање имао и када бих у неком будућем времену добио позив у изабрани тим Србије. Не мислим да је то недостижан циљ, фудбал је такав да се преко ноћи све у њему промени и на тај начин размишљам.
Права каријера за вас је почела доласком у Бачку Тополу?
- Јесте. Након наступа у Тимоку из Зајечара и ЧСК-у из Челарева, пре три и по године обрео сам се у тадашњем трећелигашу ТСЦ-у. Од доласка постојале су приче о томе како ће клуб брзо напредовати и позиционирати се у врху српског фудбала, али се тиме нисам оптерећивао. Тада је тренер екипе био Радован Кривокапић, клуб је напредовао из дана у дан, а с њиме сам квалитет игре подизао и ја сам. Данас осећам велику захвалност према људима из ове средине и трудим се да им узвратим колико год то могу. Сећам се, људи су се смејали причама о суперлигашким плановима Бачкотополчана, а данас, када смо ту где јесмо, примећујем и дозу љубоморе код њих. ТСЦ је грађен стрпљиво и доследно и то, ево, доноси резултате.
Занимљиво је да и даље живите у Новом Саду и да свакодневно путујете на тренинге с још неколицином саиграча?
- Још док смо наступали у Српској лиги, нас неколико задужили смо ауто. Ни онда, а ни сада, није ми падало тешко то путовање, јер ми је много драже да будем код куће у Новом Саду, са својима. Сада нас десеторица путујемо за Бачку Тополу, град који се експресно фудбалски развија и доказује да визија клупских челника није била само празна прича. Изграђена је и отворена академија која има интернат и три одлична терена, као и покривену салу за тренинге у зимским условима. Гради се и стадион и верујем да ће од следеће сезоне публика моћи да нас бодри на нашем објекту.
Иностранство када време дође
Какви су вам планови у наставку каријере?
- Уговор са ТСЦ-ом веже ме још годину и по дана. Волео бих да, ипак, пронађем инострани ангажман и да одем напоље и решим животну егзистенцију. План ми је да тамо останем три или четири године, а онда да се вратим у српски фудбал и завршим каријеру. Повратак у Војводину? Не верујем, мада - никад се не зна.
У овом првенству домаћини сте у Сенти?
- Било нам је тешко у почетку, јер све је било ново за нас: од града и стадиона, па све до публике. Међутим, брзо смо се навикли. Од када нас је као шеф стручног штаба преузео дотадашњи спортски директор Золтан Сабо почели смо да остварујемо сјајну серију током које смо непобедиви били више од годину дана. Сабо је направио успешну екипу, а томе је допринела и тип-топ атмосфера која влада у тиму и око њега.
Какав то фудбал игра ТСЦ?
- Већини је било чудно то што играмо са два шпица, где сам ја класични нападач, а Лукић има мало већу слободу у кретању. Од тог стила не одустајемо, форсирајући игру на гол више, без обзира на то да ли водимо или губимо. Никада се не повлачимо, желимо да будемо високо и да угрожавамо гол ривала. Да ћемо и у наставку првенства неговати идентичан стил најбоље су посведочиле зимске припреме, током којих смо радили на исти начин.
Када бисте оцењивали себе самог као фудбалера, шта бисте издвојили као врлине, а шта као мане?
- Тежим јеноставном фудбалу, без превише додира лопте. Шутирам из прве и из свих позиција, па сам постигао доста голова из наизглед немогућих ситуација. Мана ми је то да сам се раније слабије враћао у дефанзиву, али радим на томе и чини ми се да себе лагано доводим до идеалне игре за једног нападача. Ипак, свестан сам да увек постоји простор за даљи напредак и трудим се да то искористим.
Где видите ваш тим на крају сезоне?
- ТСЦ је спреман за успех. Жеља нам је да играмо у плеј-офу, раме уз раме са Црвеном звездом, Партизаном, Војводином и осталим најбољим екипама у Србији. Причама о европској визи нико нас не оптерећује, а борба за њу водиће се до последњег кола. Имамо квалитет и снагу да начинимо и тај подвиг и битно је то што се никог не плашимо. Против сваког ривала играмо на исти начин, дакле фудбал без калкулација. Успеће онај ко буде најбољи у тој борби, а ми ћемо, сигуран сам, учинити све да испунимо наше жеље – поручио је Владимир Силађи.
Александар Предојевић
