Први пут је постао европски шампион у гађању ваздушним пиштољем, после седам сребрних одличја, а ово злато му је донело и квоту за Олимпијске игре у Паризу. Затим је са Зораном Аруновић „упуцао” злато у миксу пиштољем, што им је осмо одличје за редом од када је ова категорија 2016. уведена. На крају је с Димитријем Гргићем и Душком Петровим освојио бронзу екипно пиштољем.
Дамир Микец је олимпијски вицешампион из Токија, а прошле године је проглашен и најбољим стрелцем света у гађању ваздушним пиштољем. Ипак, он је истакао да му је ово европско злато најдраже међу 50 одличја са највећих планетарних надметања и да му је остварење дечачког сна.
– Спортиста када крене да се професионално бави спортом постави неке циљеве. Много пута смо од спортиста могли да чујемо која су то највећа достигнућа, па када се остваре, нађе се нешто ново. Ја сам са олимпијским сребром заокружио све медаље у мом спорту. Има бар по неко одличје са сваког такмичења и тиме сам затворио један круг. То сребро у Токију било је моје 43 одличје у каријери ако се гледају највећа такмичења. Седам пута сам био вицешампион Европе и седам пута ми је промицало толико жељено злато. И ето толико сам чекао то злато, а онда сам узео два у два дана – рекао је Дамир Микец нови европски првак.
Жал за екипним златом
На крају после два злата уследила је екипна бронза у Талину.
– Можда сам мало незадовољан што све три медаље нису истог сјаја. Били смо веома близу борбе за златну медаљу, да се квалификујемо за тај меч, али смо ушли у меч за бронзу. Успели смо у том дуелу да савладамо Бугаре, нисмо им дали „да дишу” ни у једном моменту, били смо супериорнији. Али, жао нам је што се нисмо нашли са изванредним Турцима у борби за злато. Надам се да ћемо се следећи пут срести, али и ова бронза је велики успех – казао је Микец.
Бројке као мотивација
Дамир Микец је истакао да га после свега што је постигао у каријери за даље мотивишу бројке.
– Мотива никада не мањка. Појединачно злато из Талина је моја педесета медаља са великих такмичења. Ушао сам у тај клуб. Можда као што Ноле сада јури Гренд слемове. Увек има нешто, није то ни новац, ни слава није битна, већ колико ти хоћеш у свом спорту да оставиш неки траг по којем ће те сутра памтити. Ево једна Јасна Шекарић која је проглашена стрелцем века и која има преко 100 медаља, што не престићи такву легенду – истакао је Дамир.
Како каже, може себе да гледа као испуњеног спортисту који је остварио много тога.
– Србија се као нација котира као светска сила у овом спорту и сви нас гледају с поштовањем. Али, ниједну медаљу није лако освојити, за сваку морате да се помучите, а ово злато је било толико емотивно, то је био мој толико жељени сан. Да будем првак Европе ми је некако било и најважније у каријери и коначно сам то успео. Јако боли када изгубите злато, ја сам од тих седам пута четири пута „за длаку” изгубио.
И сада је био на прагу да изгуби, јер је Азербејџанац Руслан Лунев у мечу за злато убедљиво водио са 13:5. А онда је Микец почео да се враћа, ушао је у сјајан ритам и у сваком од наредних хитаца био је прецизнији од Лунева, освојио 12 поена у низу и тријумфовао са 17:13.
– Коначно сам, и то после великог преокрета, дошао до злата. У једном тренутку ни сам нисам веровао да могу, ето по осми пут ми измиче злато, али, говорио сам себи, нема везе барем је квота ту, неки циљ је испуњен. Париз је остварен, биће то моје пете Олимпијске игре. Међутим, човек увек хоће нешто више и некако сам скупио снаге за преокрет. Чак ме је и део азербејџанске публике добрано изнервирао, јер нису фер навијали, хвала им на томе, окренуо сам се према њима, нисам се можда ни ја спортски понео, али то ми је помогло да из себе извучем максимум. Прорадио је онај наш српски инат и до краја сам успео да га победим.
Уз злато Микец и Лунев су освојили и квоте за Олимпијске игре.
– То је велики притисак, јер узети олимпијску квоту и остварити пласман на највећу спортску смотру је веома тешко. Тамо ће се наћи само 10.000 спортиста, а знамо да милиони и милиони желе да се нађу тамо. Сада за Париз је веома тешко да се квалификује. Ове године имамо само три шансе и са овог ЕП само је првих двоје узело квоте. Имамо још Европске игре где ће само први освојити „визу”, а на СП првих четворо.
Дамир је учествовао четири пута на Играма, од Пекинга 2008, преко Лондона 2012, Рија 2016. и Токија 2021.
– Нипошто није дозвољено опуштање, али лакше се дише. Сада можемо да се посветимо баш том Паризу. До ОИ има нешто мање од 500 дана, звучи као много, али то ће брзо да прође. До тада имамо много изазова, ове године имамо и четири светска купа, на једном смо већ били. Ту сам са Зораном узео сребрну медаљу у миксу. Са сваког такмичења се вратимо са медаљом и то ме веома радује.
Микс Микец–Аруновић има већ богат низ медаља са великих такмичења, а пошто је и Зорана узела квоту за Париз окушаће се и на ОИ.
– То је добитна комбинација. Мене тренира брат, њу сестра. Ми смо осам година за редом на европском подијуму. Зато ми је драго што сам са њом и у Талину стигао до злата, сада имамо три злата, три сребра и две бронзе са европских првенстава у миксу. Требало је скупити снаге и заборавити шта је било дан раније, да те не понесе, јер човек је склон да се опусти и задовољи. Међутим, ми смо велики професионалци и још је она исто дан раније била у финалу, али је била осма, што ју је јако погодило. Уз подршку пријатеља и колега из репрезентације смогли смо снаге и буквално смо „растурили” конкуренцију и узели злато. Италијани Кјара Ђанкамили и Федерико Малдини су одличан микс, чак су и водили у два наврата, али је победила већа жеља и искуство – закључио је Микец.
Гордана Маленовић
