У СУСРЕТ СТАРТУ ПРВЕ ЛИГЕ СРБИЈЕ У КУГЛАЊУ: Градиштанци идаље бескућници
Куглашка сезона ускоро стартује, па је разумљиво што су куглаши у жижи интересовања.
Свако има своје амбиције, које се заснивају на објективним могућностима играчког, стручног и организационог профила, али и условима рада. Управо у том сегменту заосталим екипама заостају куглаши Војводине из Бачког Градишта.
- Највећи проблем нам је немање сопствене куглане која задовољва услове такмичења у Првој лиги Србије, па смо већ девет година „бескућници“. Једну сезону смо играли у Фекетиће, другу у Бачкој Тополи, авећ седам година смо домаћини у Новом Бечеју. То, као и финансијски проблеми, су допринели да је2017. године женска екипа иступила из свих такмичења. Добијамо обећања да ће нам се решити горући проблем,али све остаје на обећањима.То је један од разлога што нас је овог лета напустио један од најбољих играча Габор Курцинак, који ће сада куглати за београдску Црвену звезду. Међутим, и поред тог хендикепа, у нашем клубу се добро ради са младима и у последње две деценије смо изнедрили бројне државне прваке у разним дисциплинама, чиме су били носиоци репрезентативних селекција Србије млађег узраста. Иако су Граиштанци жељни куглања у свом месту, мораћемо и даље да будемо домаћини у Новом Бечеју, који су нам, морам признати, добри домаћини, вели тренераи играч Војводине Милан Каћански.
Имајући све поменуто у виду, куглаши Војводине из Бачког Градишта се добро носе у Првој лиги Србије – група Војводина, чије првенство стартује другог викенда септембра.
- Прелазни рок је занас прошао мирно. Отишао је Курцинак у Црвену звезду, а никога нисмо довел. Има нас довољно да одговоримо обавезама. Јесмо ослабљени, али и други су, па ће борба бити изједначена. Мислим даможемо да будемо пласирани у горњем делу табеле, оптимиста је Милан Каћански.
Уз мало добре воље људи у локалној самоуправи, верује се да би успали да пронађу пут како до потребних средстава за постављане нове куглане у Бачком Градишту, чиме би решили горући проблем спортакоји имавековну традицију у месту крај Бечеја.
В. Јанков