Овај турнир има неколико издања у току године, а сада је дошао ред на летње. У сарадњи са Шаховским савезом Војводине, овај турнир ће се одиграти од 24. до 30. августа. На овом рејтингованом турниру класичног шаха могу учествовати сви заинтересовани. Играће се девет кола, по Швајцарском систему паровања.
Уписнина износи 4.500 динара, а за омладинце и ветеране је 4.000 динара. Пријаве се примају на мејл pancevo.open.chessŽgmail.com или на број телефона 061/3053137.
Некада једна од најталентованијих шахисткиња Србије, освајачица многих међународних и домаћих награда, а сада један од главних покретача успеха ШК Аљехин, женски мајсторски кандидат Ксенија Томин (27) говорила је за „Дневник” о овом турниру, али и свом шаховском раду.
Шта вас је привукло, а шта задржало у шаху?
– За шах сам се заинтересовала са непуних седам година, гледајући брата и тату како играју. У то време сам, наравно, само сметала, али убрзо је тата препознао моју жељу да научим да играм, а онда су дошли и први турнири. На почетку сам седела са стране и посматрала шта тата учи брата, трудећи се да што мање сметам. Брат се већ озбиљније бавио шахом, па је имао и тренера који је долазио код нас кући, што је у мени пробудило још већу жељу да се прикључим. После неког времена смо породично отишли на Првенство Војводине, брат се такмичио, а ми смо били подршка. Пред почетак турнира ми је пришао истакнути новосадски тренер Жељко Медар и убедио ме је да се и ја пријавим. Родитељи су то одобрили и ту сам освојила свој први, још увек најдражи, пехар и то је био тренутак када сам знала да ће шах бити значајан део мог живота. Успеси су се наставили, медаље и пехари ређали, што је засигурно један од најбитнијих разлога зашто сам наставила да се бавим овим спортом.
Већина девојака „нестане“ из шаха након уписа факултета. Како сте ви пребродили ту препреку?
– Тачно је да је тешко ускладити приватне и обавезе на факултету, свакодневне тренинге и турнире. Ја ипак нисам могла да одустанем од шаха па сам почела да се бавим тренерским послом у Шах клубу Аљехин што је захтевало мало мање одрицања, а колико је време дозвољавало играла сам турнире и радила на свом шаховском усавршавању.
Познати сте војвођански шаховски судија. Одакле потиче интересовање за такав ангажман?
– Вођење деце из клуба на разна такмичења и организовање истих ме је увело и у судијске воде. Сада када водим децу на такмичења док они играју и ја имам одличан начин да потрошим време. Са друге стране, сматрам да је врло леп посао. Још увек памтим жене судије које су судиле кадетска такмичења када сам ја играла, можда су и оне мало утицале на то да се озбиљније посветим судијском послу. Недавно сам положила за ФИДЕ судију.
Радите и као шаховски тренер. У чему се огледа ваш рад са децом?
– Тренерски посао је нешто што ми је тренутно приоритет. Рад са децом ме је навео и на то да упишем Учитељски факултет, па сам кроз учење педагогије и психологије проширила тренерске способности. Сматрам да је за тренерски посао јако битно знати како приступити детету, само знање шаха није довољно. Осим свакодневних групних и индивидуалних часова, мој посао као тренера је и да водим децу на турнире и шаховске кампове. С обзиром на то колико деца проводе времена са својим тренерима, верујем да сваки тренер има важну улогу у васпитању детета, и о томе треба више да се прича и пише!
Какве су ваше припреме за час? Какву методологију користите?
– Припрема зависи првенствено од тога да ли је час индивидуални или групни, уводни део часа је увек исти, а то је разигравање, уколико је групни час ученици играју између себе, а на идивидуланом ученик игра са мном. Главни део часа је посвећен конкретној теми, што опет зависи од ученика. Што се тиче отварања настојим да моји ученици немају сличне репертоаре, већ да свако игра позиције које му леже. Трудим се да часови буду што занимљивији и прилагођени узрасту ученика, па тако, на пример, најмлађа група добија плусеве у току тренинга, ученик са највише плусева добија награду на крају месеца. Показало се да овај вид мотивације одлично утиче на млађе ученике.
ШК Аљехин је познат по томе да одлично ради са младим шахистима. Који је кључ успеха на том пољу?
– Шах клуб Аљехин је један од најуспешнијих кадетских клубова у Србији. Сматрам да је главни разлог томе то што имамо свакодневне тренинге и не правимо паузу чак ни током распуста. Такође, битна ствар за постизање добрих резултата је однос тренер-ученик, али и тренер-родитељ, јер кроз добру сарадњу са родитељима лако је довести дете до сјајних резултата.
Панчево опен је сада већ познат и успешан турнир. Како се јавила идеја да се организује?
– До идеје да направимо турнир Панчево опен дошло је тако што смо закључили да деца из нашег клуба морају да играју више стандардних партија. Као што је познато, данас се већина турнира организује током викенда, 7 кола, 10 минута плус пет секунди бонификације. Играјући само тај тампо игре деца су ограничена у напредовању. До правог напретка се долази на турнирима где се играју дуге партије са записивањем потеза, а на турниру Панчево опен наши кадети имају прилике да играју са доста јачим и искуснијим играчима.
Како успевате да ускладите професионалне, шаховске и приватне обавезе?
– Уз добру организацију може све да се постигне. Предност овог тренерског посла којим се бавим је то што часове заказујем у време које мени одговара, тако да успевам да ускладим са обавезама на факултету. Поред тога, када радите оно што волите, ништа није тешко, тако да се никада није десило да после једног или више одржаних часова будем толико уморна да не могу да одем са пријатељима на пиће.
Како бисте оценили стање у војвођанском, а нарочито женском шаху?
– Сматрам да је у последњих неколико година шах досегао један нови ниво у целој Србији, а тек се ради на томе да буде још боље. Војвођански шах је богатији за неколико важних турнира, као што је Војводина опен. Захваљујући одличном руководству у Шаховском савезу Војводине, мислим да играчи и играчице, укључујући и кадете имају одличне могућности што се тиче турнира, али исто тако и судијских семинара, кампова, лига… Женски шах код нас није маргинализован, што се може видети по броју лигашких клубова, али и по броју женских судија на турнирима, а надам се да ће нове генерације допринети томе да жена у шаху буде још више.
Шаховски турнири су ризница успомена. Коју анегдоту најрадије памтите?
– Како сам као млађа проводила доста времена по турнирима у току године, наравно да је већина успомена из тих млађих дана управо са шаховских турнира. За ових 20 година колико сам у шаху, стекла сам велики број пријатеља, пропутовала много, обишла места и државе које никад не бих видела да није шаха. Тешко је одвојити једну анегдоту. Памтим да се дешавало да и по месец дана не будем код куће јер сам ишла на неколико везаних турнира, често сам пропуштала рођендане, славе, Ускрс, али никад не бих то мењала, јер сам баш тада на тим шаховским турнирима стварала успомене којих и дан данас кад се сетим измаме ми осмех на лице.
Стефан Костић
