Скуп је почео минутом ћутања и изразом најдубљег саучешћа Тозиној породици, а потом је Душан Влаовић, члан Скупштине новосадског клуба, рекао:
"Тодор Веселиновић је био један од најславнијих изданака ФК Војводина у његовој историји дугој преко 100 година. Ако је Вујадин Бошков био оличење преданог рада и велике дисциплине, Тоза је био синоним за духовитост и луцидност на терену. Захваљујући непоновљивом таленту, био је истакнути члан наше репрезентације, сјајан стрелац, а надасве велики боем и непоновљив човек", рекао је Влаовић.
Својеврсни пресек живота и тока каријере Веселиновића дао је др Владимир Вишковић, Тозин исписник, пријатељ и једно време лекар у клубу.
"Тоза је рођен на Салајци, а ја на Подбари и фудбал смо, као вид дечије забаве, почели да играмо у парку, с крпењачом", присетио се др Вишковић. Он додаје да је за време окупације играо за “патуљке” УАЦ-а, клуба из Новог Сада, који је остваривао сасвим солидне резултате у лиги Мађарске. Тренер му је био легендарни Едо Плац, који је после ослобођења бранио и у Војводини и који је већ у време када је Тоза имао 11 година у њему препознао вансеријски таленат. По завршетку рата, Веселиновић је играо за млађе категорије Војводине, а учитељ му је био Бане Секулић, тада тренер свих категорија у клубу. Умео је Секулић тада да каже: “Пустите Тозу да дрибла, он ће бити врхунски играч” и већ са 17 година Веселиновић је дебитовао и за први тим. На почетку је, наравно, био резерва, али је убрзо заиграо за сениоре и остаће запамћен као непоновљиви виртуоз с лоптом.
Др Вишковић се потом присетио и неких занимљивих тренутака из каријере Тодора Веселиновића, попут оног када је, за време одлужења војног рока, носио дрес београдског Партизана.
"Иако то није желео, чак се скривао и одупирао тежњи Београђана, у њиховој управи били су генерали који су били упорни у настојањима да Веселиновић заигра за Партизан. На крају, после прекоманде у Мостар и непријатности које је тамо преживео, пристао је на такво решење. Занимљиво је присетити се и мог сусрета с легендарним мађарским асом Ференцом Пушкашем у Будимпешти... На питање кога највише цени од наших фудбалера, Пушкаш је без двоумљења рекао: “Имате два бисера, а то су Милош Милутиновић и Тодор Веселиновић”, рекао је др Вишковић. Према његовим речима, Тоза је био прави дар природе, весељак који је волео шалу, песму и људе.
"Својим делима на терену оставио је неизбрисив траг и зато ће вечно живети у успоменама и срцима свих нас. Хвала му за све што је урадио за ФК Војводина, Нови Сад и своје бројне пријатеље", каже др Вишковић.
О спортским дометима легендарног аса зборио је Петар Ђурђев, директор Архива Новог Сада и хроничар ФК Војводина.
"Тешко је омеђити пребогату каријеру Тодора Веселиновића, између осталог", нагласио је Ђурђев. Он додаје да је Веселиновић био клупски рекордер по броју постигнутих голова, јер је на 196 првенствених сусрета постигао чак 128 голова. Уз то, четири пута био је најбољи стрелац некадашње југословенске лиге. С успехом је носио и дрес репрезентације, за коју је наступио у 37 утакмица и постигао 28 погодака, а био је учесник Олимпијсих игара, светских и европских првенстава. Играо је и у иностраним екипама, попут Сампдорије (Италија), Вијене (Аустрија), Ројал Униоина (Белгија) и Аустрије из Целовеца, а по завршетку каријере посветио се тренерском послу. Почео је као технички референт у Војводини и тренер Пролетера из Зрењанина, а наставио у Колумбији, у Санта Феу и репрезентацији те земље коју је одвео на Олимпијаду у Минхену 1972. године. Био је и савезни капитен селекције Југославије с којом је отишао на Европско првенство 1984. године. После тога водио је турски Фенербахче, а радио и у Италији и Грчкој.
Уз звуке песме “Хвала”, присутни су се последњи пут опростили од великана фудбалске игре Тодора Веселиновића, који је данас сахрањен на новосадском Новом гробљу, уз присуство великог броја поштовалаца лика и незаборавног дела овог великана Војводине и фудбала на овим просторима.
Нико из ФС Србије
Данашњој комеморацији, нажалост, није присуствовао нико од званичника из Фудбалског савеза Србије. Иако су о времену и месту одржавања овог скупа били обавештени, челни људи српског фудбала нису се на њему појавили. То мора да зачуди, тим пре што је Тодор Веселиновић дао пуно развоју игре и оставио неизбрисив траг у репрезентацији наше земље.
А. Предојевић
