Промоцији пројекта присуствовали су заменик амбасадорке Аустралије у Србији Џулије Фини, Глен Морисон, представници локалне самоуправе, предвођени председником Општине Мали Иђош Марком Лазићем, представници месних заједница Фекетић, Ловћенац и Мали Иђош, запослени у „Изиди” и други грађани.
Удружење постоји већ 19 година, а деценију је у саставу Савеза организација за помоћ ментално неразвијеним особама АП Војводине. Председница „Изиде” Јулијана Пап каже да су кроз овај пројекат добили приступ рачунарима и едукацији за рад на њима.
Пре пет месеци смо с радошћу примили вест да смо прошли на конкурсу Амбасаде Аустралије, и то је био велики дан за нас. На овај начин наша деца развијају способности које ће помоћи њиховој социјализацији и друштвеном животу, унапредиће говорне вештине, у извесној мери превазићи свој хендикеп и осамосталити се, а надамо се и оспособити се за нове послове, које пре тога нису могли да раде, као што је и предвиђено пројектом, каже Јулијана Пап.
Рачунари ће помоћи слепима, слабовидима, али и особама са дисклесијом и дисграфијом, проблемима с читањем и писањем, да могу да раде на рачунару, јер има говорни софтвер. Стручна сарадница Удружења „Изида” Станислава Мировић, која је задужена за учење деце да се служе посебним рачунаром, каже да су деца из дана у дан све вештија.
Овде долазе дивни људи који упркос проблемима с којима се суочавају свакодневно и даље имају воље и жеље у својим срцима да науче нешто ново и стекну неке нове вештине, каже Станислава Мировић, која ради у „Изиди” непуних годину дана, и напомиње да се осећа привилеговано у раду с децом.
Према њеним речима, аустралијске дипломате су препознале жељу за учењем и пуно им помогле донираајући новац којим су купили рачунар и потребну технологију за слепе и слабовиде, па ипак рачунар и специјални софтвер не користе само особе с тим недостатком.
Председник Општине Мали Иђош Марко Лазић каже да локална самоуправа помаже „Изиди” на све начине, а да се из општинског буџета новац намењен за ову установу, повећава из године у годину.
Што се тиче локалне заједнице, увек се помагало и увек ћемо помагати. Јулијана Пап и „Изида” то заслужују, и имају моје дивљење, каже Лазић, те додаје да мисли да је и „Изида” задовољна трудом Општине, да се њеним корисницима омогући што бољи и квалитетнији живот.
За сада шест наших корисника учествује у овом програму, не само слепи и слабовиди. Два пута недељно одржавамо часове и задовољни смо напретком, иако су за сада ово само наши почеци, напопомиње Станислава и додаје да је информатичка писменост најбољи начин да се укључе у свет који је мимо њихових граница.
Глен Морисон каже да њихова амбасада годинама уназад помаже српској заједници, а посебно особама ометеним у развоју.
Донирањем ове специјалне ИТ опреме помажемо слепим и слабовидим, али смо донели још три рачунара, како нико овде не би остао ускраћен за учење и то је мали начин да се направи мост између аустралијског и српског народа, али је наше велико задовољство што можемо на било који начин да помогнемо, напомиње Морисон.
Маја Раичевић је за три месеца савладала рад на рачунару, иако је слепа, и написала песму коју је послала часопису намењеном особама ометеним у развоју, па је песма и објављена.
То је практичан пример шта нам значи овај рачунар, а као што сам и рекла, ово су само почеци, каже Станислава.
Према њеним речима, рачунар је намењен и онима са тешкоћама у учењу, те га користе и Антал, Љубо, Викторија, Валентина и Хенријета.
Маша Стакић
