и заштите животне средине документацију за право пречег закупа. Обавезу достављања документације, ради контроле, извршили су Бачка Топола, Бач, Нови Кнежевац, Нови Бечеј, Стара Пазова, а ових дана учинили су то још Вршац, Инђија и Нови Сад. Како нам је потврђено у Министарству прошле године су 43 локалне самоуправе, од укупно 45 у Војводини добиле сагласност на Годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, па је, дакле, већина њих имала право пречег закупа.
Контрола документације за право пречег закупа од стране комисије јединице локалне самоуправе, а након тога и од стране Министарства, предходи поступку израде Годишњег програма. Тек након тога јединица локалне самоуправе може да изради Годишњи програм, затим да достави Министарству да изврши његову контролу ради давања сагласности, а затим га јединица локалне самоуправе и доноси до 31. марта 2016. године.
Како се рок примиче, расте и забринутост у многим локалним администрацијама, јер уколико се документација не достави Министарству, не може да се изради Годишњи програм у законском року и у том случају ће Министарство финансија обуставити трансфер средстава ка тим локалним самоуправама, потврђено нам је у Министарству пољопривреде. Закон који регулише коришћење државног земљишта донет је још 2006. године, али није стриктно примењиван. Већина локалних самоуправа сада се нашла на тешком задатку, јер годинама нису решавали власничко питање земљишта. Тако се разна дворишта, куће, тргови, гробља воде као државно земљиште, јер није на време извршена конверзија власничких права.
О овоме је било речи и на недавно одржаном скупу „Добар дан домаћине” на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Представницима бројних општина саветник за пољопривреду премијера Србије Драган Гламочић поручио је да „нико неће уредити туђе двориште, већ да свако у свом, узме метлу у руке и направи реда”.
Представници Града Сомбора пожалили су се том приликом, да као и већина локалних самоуправа имају проблем конверзије земљишта, те да би Град могао изгубити и до милион евра из буyета због земљишта које није издато у закуп, због измене закона, ако не достави сву потребну документацију и не усвоји програм до 31. марта.
- Највећи проблем у нашем граду представљају предузећа АД „Граничар” Гаково и АД „Алекса Шантић” у којима годинама долази до велике злоупотребе - саопштили су представници Сомбора, додајући да су на терен излазили инспектори, као и пољочуварске службе, али да су одређени закупци ушли у посед незаконито. У петак су и сомборски пољопривредници протестовали у намери да изврше притисак на локалну самоуправу како би се омогућила регуларна лицитација државних њива.
Према речима Драгана Гламочића, изменом и допуном закона казне су пооштрене и оне локалне самоуправе које не доставе сву потребну документацију до 31. марта имаће проблем са мањком средстава у буyету због немогућности да издају у закуп сво земљиште. Из тог разлога је неопходно да конверзија и власништво над земљом буде регулисано до краја рока. Проблеми су се јавили у многим општинама, а једна од њих је и Општина Пландиште из које кажу да не сматрају својом кривицом уколико приватна лица нису извршила промену у катастру.
- Не знамо шта да радимо са силним баштама, када је очигледан случај да трећа страна, односно, власници нису извршили промену – додао је представник Пландишта.
У Општини Бачки Петровац јавили су се проблеми са двојним власништвом, у ком предузеће има сувласништво од 20 одсто, док преостали део припада држави.
- Има проблема, јер предузеће тражи због тих 20 одсто одређену парцелу, односно земљиште, а комисија има проблем расподеле земље – рекли су представници Општине Бачки Петровац.
Из Сремске Митровице пожалили су се да ветеринарска инпекција и по два месеца није излазила на терен, те да има сумњи да је било махинација, односно лажних потврда о бројчаном стању стоке, да би се оствариле субвенције и право пречег закупа.
Маша Стакић
Петиција кикиндских паора
Слично као у Сомбору, паори су се побунили и у Кикинди, затраживши петицијом коју су предали председнику Општине Кикинда Павлу Маркову, смену свих чланова Општинске комисије за издавање државног земљишта у закуп.
Паори траже да се утврди шта се ради са 6,5 хиљада хектара државне земље, која стоји у подацима које је доставило Министарство, као и да се одговори на питања ко је закупац и где се та земља налази.
