Израдом лукова и стрела почео сам да се бавим сасвим случајно, а сада нас тројица правимо лукове од природних материјала, што је доста захтевније, реплике старих лукова, какви су се правили пре хиљаду година. При том је дрво најмање важно, већ квалитет зависи од рогова и животињских тетива, али и костију, прича Кокић.
Показује нам лук на којем се налази кост од јелена, док део лука садржи и рог воденог бивола, као и залепљене коњске тетиве и кожу, али се то не види, јер је обложено козјом кожом и офарбано. За израду једног лука потребно му је од пола године до осам месеци, како би све било на свом месту.
Сарађујем с колегама Иштваном Сукулом, Михаљем Мамужићем, али имамо и новог који је направио свој први лук који је представио на недавно одржаној „Сармијади“ у Бачкој Тополи, каже Атила, који не може да нам каже колико је тачно направио лукова до сада, али мисли да је око 16.
Пасионирани стреличари разликују „вештачке“ и „праве“ стреле.
Вештачке могу бити и пластичне и користе их највише почетници у стреличарству. Праве су оне реконструисане какве су се некада користиле у десетом веку, али смо направили и носач и торбу за стреле- каже Атила и додаје да је разлика између њихове торбе и оне оригиналне која се данас чува у музеју, у копчама. На торби из десетог века која је нађена у заборављеном гробу стоје златне тешке копче, док је њих послужио и месинг.
Већ три године Бајшани посећују „Витез фест“ у Београду, где су упознали друге који деле исту страст.
Они праве лукове од специјалног дрвета, па смо се са једним и мењали. Њему сам дао рожнати лук, односно направљен од рога, а он мени дрвени, каже Атила и показује нам трампљени лук који узима пажњом човека који зна колико је времена и труда уложено у његову израду.
Меко га спушта назад на сто и каже да је то лук Мишка Ровчанина, јер само мајстор препозна правог мајстора.
Атила појашњава да се држач са луком и стрелама носио некад на коњу са стране, па су зато и ручке прилично дугачке. Сваки лук је имао специјалну ташну. Према речима Атиле Кокића, код нас се лукови најчешће купују за спорт, ређе за украс, и уз један лук, који је обично „радни“ и служи за вежбу, купује се неколико и више стрела.
У Бајши постоји стреличарски клуб „Калис“ у ком највише тренирају деца и они користе лукове од вештачких материјала, јер деца немају снаге да држе и затегну праве лукове, каже Атила и напомиње да су лукови који долазе из њихових вештих руку, ипак више украсни или за оне озбиљније стрелце.
Наши лукови су и део традиције, али им је потребно и одржавање, јер су природни материјали у питању и то је потпуно друга категорија - истиче Атила.
Како додаје, у Турској се овакви лукови продају и за 2.000 евра, а њихови су 600, због плићег џепа овдашњих купаца.
Цена лука, појашњава Кокић, зависи од његове јачине, односно од материјала од којих су прављени.
Постоје јачи или једноставнији лукови, они које је лакше направити, док су реконструкције свакако најзахтевније, каже Кокић и додаје да док је он задужен за реконструкције, колеге су за стреле, које се праве по поруџбини, каква ком стрелцу треба и одговара. Стрела се осим по стрелцу, прави и по луку. Ако је лук слабији, онда је и стрела лакша и обрнуто, стрела је тврђа, што је лук тежи.
Маша Стакић
Пројекат „Јавни интерес у Бачкој Тополи“ реализовала је „Панонија медиа“ уз подршку „Дневника“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
