Погледајте нестварне слике из Зрењанинских житних поља, а погодите шта се служи на ћилиму (ФОТО)
Последњи дан тродневног Фестивала нематеријалног културног наслеђа “Банатски дани теку”, који је одржан у Атријуму Народног музеја Зрењанин, био је посвећен традиционалном банатском доручку. У питању је доручак који су домаћице припремале за жетеоце.
Како је тај традиционални банатски доручак изгледао код народа који живе у Војводини приказале су чланице удружења жена “Граднулички бисери” и “Булевар 023” из Зрењанина, “Булка” из Дебелјаче, “Око” из Хајдучице, “Ружа” из Арадца, “Бакице” из Уздина, као и чланице Женског одбора румунске православне цркве Свети Димитрије “Зорука 1333” из Сутјеске.
Жетва је за сваку заједницу била један од најважнијих догађаја. Кад је жито у амбару, то је за породицу гаранција да у наредној години неће бити глади. Жетелачки послови некада су били врло тешки и било је важно да се они који у њима учествују добро наједу. Доручак се служио на земљи, пред сам почетак радова, на најлепшем ћилиму и ручно тканим пешкирима.
А шта је прави банатски доручак? Без хлеба се није могло, а осим њега, домаћице су месиле и служиле и погачице са чварцима, кифлице, савијачице... На посао се није могло ни без домаће сланине, по могућству, дебеле, беле и сласне, али и кобасица, шунке, куваног кромпира и барених јаја. Ако је доспео парадајз, добро је дошао за салату, а ако га није било, црног и белог лука није недостајало.
За освежење, домаћице би укиселиле млеко, а за заслађење - на пешкиру би се нашле прве јабуке, кајсије, крушке јечменке... Ако је претекло, било је ту и прошлогодишњег пекмеза од шљива или кајсија. Негде и штрудла са маком или вишњама, негде и насуво или резанци са маком. Мушкарци су у жетви били задужени за најтеже послове, па би се пре почетка радова у њиви окрепили којом чашицом ракије.
Све то могли су да виде посетиоци фестивала “Банатски дани теку”, а закључак је да се доручак врло мало разликовао од народа до народа. А то је и јесте циљ ове манифестације - да покаже колико смо слични иако се разликујемо. Као и да мотивише носиоце наслеђа на препознавање значаја сопствене културне баштине и њеног очувања, да баштиницима нематеријалног културног наслеђа пружи подршку и подстакне њихову креативност, а уједно и да упозна јавност са особеностима и разноликошћу култура које егзистирају у мултикултуралној средини какав је Банат.
Такође, циљ је и да подстакне толеранцију и болје разумевање различитости, као и да укаже на могућности које нематеријално културно наслеђе пружа, не само у културном већ и у економском домену.
