(ФОТО, ВИДЕО) „ДНЕВНИК” У ПОСЕТИ СПЕЦИЈАЛНОМ РЕЗЕРВАТУ ПРИРОДЕ „РИТОВИ ДОЊЕГ ПОТИСЈА” Дивља мачка радо виђен гост
Мирис старе шуме, жубор Тисе, тишина коју „ремете” зрикавци из даљине, укомпоновани са шуштањем лишћа и различитим тоновима птичјих мелодија, натерали су нас на тренутак да, пре него што ухватимо залет и почнемо са радом, застанемо и препустимо се миру који нас је обузео, како смо крочили на тло Специјалног резервата природе „Ритови доњег Потисја”, ослобађајући нас од стреса и нервозе проузроковане саобраћајном авантуром на путу до овог природног станишта.
И вредело је сваке капи зноја посетити ово природно богатство, смештено у централном делу Војводине, уз Тису са Бачке али и Банатске стране. Наш домаћин, чувар овог заштићеног подручја Миле Чутурилов из ЈП „Резервати природе Зрењанин” стиже до долме на којој хватамо зраке сунца, што је био знак да је одмору крај, али и не и уживању у богатству које нас окружује.
Он нас је упутио у неке од основних природних вредности резервата, које ћемо овога пута представити у оквиру еколошког серијала о заштићеним природним добрима које баштинимо у Војводини.
– Посебно се дичимо чињеницом да на нашој територији чувамо осам гнездећих парова орла белорепана, који сваке године имају потомство. Имамо их и са једне и са друге стране Тисе, што је феноменалан податак, с обзиром на то да немамо хранилиште, али нам је у плану да га направимо. У договору са шумарима, када се гнезде, све активности у кругу од бар 100 метара су забрањене. За нас је значајан и податак да смо на два локалитета регитровали дивљу мачку. Такође, битно је напоменути да се резерват простире на 5.500 хектара и немамо прву зону заштите, али немамо још увек развијене туристичке потенцијале. У суштини, цео резерват може да се обиђе, али уз наше чуваре и претходну најаву како би организација била на нивоу – рекао је за „Дневник” Чутурилов.
У резервату се највише диче са осам гнездећих парова орла белорепана
Док напуштамо локалитет поред Тисе и смештамо се у „ладу ниву”, експерта за терене који су пред нама, чувар нам објашњава да је овај предео заштићен од 2014. године. Карактерише га очуваност и разноврсност изворних меандара, бара, дубљих и плићих депресија у плавном делу Тисе, као и очуваност екосистемске разноврсности карактеристичне за плавна подручја великих равничарских река, али и репрезентативност изворних биљних заједница ритова које чине старе шуме беле врбе и црне и беле тополе.
– Флористичко богатство чине 203 таксона. Ту бих споменуо присуство црног и белог слеза а са аспекта заштите можда је најбитније споменути да овде живе жути и бели локвањ, језичасти љутић, водене папрати, али и траве против глиста – прича наш саговорник док се пробијамо кроз густе биљне популације како бисмо дошли до чуварске осматрачнице и уживали у погледу, додајући да је наш најчешћи сапутник у овој авантури биљка циганско перје, иначе инвазивна врста.
Водена и мочварна станишта изузетно погодују опстанку водених бескичмењака, од којих су најважнији тиски цвет, вилински коњиц, панонски преливац…. Мртваје доњег Потисја, значајна су природна плодишта и станишта риба, а идеална су хранидбена база за роде и чапље.
– Разноврсност фауне риба се огледа у 36 врста, а присутне су све шаранске врсте, сом, штука, али ту је и неизоставни толстолобик. У рибљим плодиштима на Врбици код Мошорина и Провали код Чуруга, баштинимо и строго заштићене врсте лињак и златни караш. То је иза долме. Порибљавање се ради сваке године, прво због очувања рибљих плодишта, а онда и због неговања старих шума и рибљих врста које су под заштитом – говори нам чувар Миле, упозоравајући да је риболов забрањен у рибљим плодиштима која су са банатске стране, док се са бачке стране, у брањеном делу иза долме сме пецати.
Нисмо могли да не приметимо птицу која се нашем нестручном оку из далека учинила да је налик великој белој чапљи, која нас је неуморно пратила током целог нашег обиласка овог природног богатства, као да је стражарила изнад наших глава, извиђајући активности које спроводимо у оквиру њеног дома. Убрзо јој се придружила и једна грабљивица коју из далека нисмо могли да детерминишемо, али је призор свакако био божанствен. И као да је чуо да нам Миле говори о присуству животињских врста које су нашле свој дом у границама доњег Потисја, испред „ладе ниве” искочио је зец, који нам пркосно ставља до знања да је ово његова територија, а ми му непротивречимо.
– Ритови доњег Потисја су станиште за шумске врсте птица, међу којима се истичу мали детлић и сиви волјић. Водена и околна сувља станишта населјавају ретке врсте сисара, међу којима је и видра као строго заштићена врста, а од глодара је најзначајније споменути текунице, које су такође строго заштићене. Ово је подручје од међународног и националног значаја, што значи да га одликују изузетне природне вредности. Ритови доњег Потисја издвојени су и као део еколошког коридора од међународног значаја реке Тисе у Србији. Трудимо се да и са локалним становништвом будемо повезани, те се у трећем степену заштите ливаде одржавају пашарењем – поносно ће наш саговорник.
С обзиром на то да заузима велику површину и ужива простор са обе стране Тисе, ваља споменути локалитете који се налазе у оквиру заштићеног подручја, што је аутоматски и велика одговорност за све мештане, јер је на свима њима велики задатак – очувати и неговати богатство које им је природа дала на дар. То су општине Тител, Жабаљ, као и Град Зрењанин, односно катастарске општине Чуруг, Тараш И, Жабаљ, Мошорин, Српски Арадац, Српски Елемир, Словачки Арадац и Мужља.