Библиотекар Златко Васиљевић каже да је њихова установа задржала четири огранка и то у Новој Црњи, Радојеву, Александрову и Војводи Степи.
„У Тоби више немамо огранак. То колико становници читају је релативно, никада библиотекару није довољно“, каже Васиљевић, али и додаје да имају десет одсто чланова у односу на број становника, што је задовољавајуће.
„Током године имамо доста манифестација, углавном су то књижевне вечери, стручна предавања, али оно што је заживело у последњих годину дана је одлазак у позориште.“
Посете се организују једном месечно и иде се углавном у београдска позоришта, најчешће је то Звездара театар, али посећују и Народно позориште. Превоз је организован из Општине Нова Црња и одзив грађана је одличан.
„Бирамо увек квалитетан програм и баш смо срећни због одзива. Ове године смо видели десетак представа у престоници, а акција је покренута на иницијативу директорке Библиотеке Анице Гарић. Имамо велико разумевање председника Општине и општинске управе, који нас помажу доста и можемо слободно рећи да је култура у општини Нова Црња високо котирана.“
Установа је широј јавности позната по „Липарским вечерима“ које се у континуитету одржавају већ 57 година, а 33 године се додељује и награда за најбољу збирку поезије, која носи име Ђуре Јакшића и спада у једну од престижнијих песничких награда код нас. Увек се одржава прве недеље у јуну, када цело место оживи.
„Манифестација траје недељу дана, мада смо ми то последњих пар година због заинтересованости и продужили. Одзив публике је велики, програм разноврстан, од позоришних представа, књижевних вечери, хорова, концерата“, истиче Аница Гарић и додаје да тада манифестацију обиђе и до 6000 посетилаца, што је за њихову средину итекакав одзив.
Ниједно место у позоришној сали тада није слободно, а двориште родне куће Ђуре Јакшића је пуно. Обавезан део програма је и изложба слика, односно тако почињу сваке године „Липарске вечери” у родној кући Ђуре Јакшића, отварањем изложбе неког од академских сликара.
„Црња тада живи, она тада има онај песнички дух Ђуре Јакшића који овде постоји, али се можда не осећа толико током године, колико кад процветају липе и крену „Липарске вечери”“, напомиње Аница Гарић.
Планови за идућу годину подразумевају устаљени програм, који увек почиње свечаном академијом када се уручује награда добитнику о којој одлучује жири и онда почиње програм.
„Већ сада имамо договорених четири до пет програма, али иако наша публика то једва жели да чује, за сада не бих откривала појединости“, каже директорка Библиотеке и наглашава да је помоћ Покрајине, нажалост, из године у годину све мања.
Манифестација никада није добијала нека значајна средства, у односу на значај. Пре пар година новац намењен манифестацији износио је 200.000 динара, а сада је преполовљен.
„Нешто помоћи добијемо од донатора и спонзора“, напомиње директорка и додаје да без помоћи Општине Нова Црња, која носи целу манифестацију, „Липарске вечери” би спале на један аматерски ниво и изгубиле значај који имају.
Ове године на манифестацију је утрошено око милион и по динара које је финансирала Општина Нова Црња, што само говори колико је озбиљна организација иза ове манифестације.
Маша Стакић
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Нова Црња. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)
