Испред оронулог Дома културе налази се табла са именима мештана погинулих у НОБ и као жртве фашистичког терора. На табли су имена 187 мештана Бешенова што је огромна бројка за овако мало село. Посебно је тужно што је спомен-обележје потпуно запуштено и у корову а део плоча је поразбијан као да није реч о очевима и дедама људи који и даље живе у овом селу.
Православна Црква Светог архангела Гаврила у центру села грађена је 1814. О цркви нема пуно доступних података а када смо је посетили била је закључана па нисмо имали прилике да видимо њену унутрашњост и иконостас. Село је према попису 2011 имало 841 становника, чекајући коначне податке новог пописа мештани кажу да их данас "на спавању" нема више од 600. Већина кућа делује као да у њима нико не живи а неке су се и срушиле.
Име села потиче од мађарског назива за Печенеге – Бисени, варварско племе које је имало значајну улогу у односима између византијске и угарске државе у 11. веку.
Недалеко од села налази се језеро Бели камен које је настало у копу БФЦ (Беочинске фабрике цемента) на површини од 5 хектара. Током експлоатације лапора и кречњака, на дну копа избио је снажан извор питке воде који је испумпаван у Прњаворски поток. Након напуштања копа, створило се језеро дубине 6 метара. Када смо га обишли у недељу поподне било је паркирано десетак аутомобила и исто толико мотоцикала и бицикала са педесетак купача који су уживали у чистој и хладној води језера. Један предузимљиви мештанин поставио је шанк са столицама и сунцобранима за оне жељне додатног освежења.
Прозори напуштеног Дома културе у Бешеново Прњавору излепљени су умрлицама. Испред је биста Симе Релића, првог команданта Фрушкогорског партизанског одреда. Према попису из 2011. село је имало 83 становника, данас има доста викендица у које власници повремено долазе али се верује да "на спавању" нема више од 20 људи. Ако желите да преспавате у овом готово пустом селу то можете да урадите у објекту "Балкан Ретреат" који има веома укусно уређене собе и заједничке просторије. Ноћење у двокреветној соби кошта 40 еура. Изнад села налази се "Уметнички камп Фрушка гора" чије капије чувају две дрвене скулптуре. Сликарка Бранка Колунyић и вајар Мирослав Ковачевић Коча, из Руме, пре 15 година су дошли у Бешеновачки Прњавор. На Фрушкој гори, на 300 метара надморске висине, одлучили су да свију породично гнездо и оснују уметнички камп „Фрушка гора“, који ће мукотрпним радом претворити у развојни центар овог бившег манастирског имања. Коча је умро у лето 2020. у 66 години.
Манастир који је 1944. бомбардован из авиона
Манастир Бешеново је предању основао српски краљ Драгутин крајем 13. века. Први званични подаци о постојању манастира су турски и потичу из 1545. По подацима са краја 18. века зна се да је манастирска црква већ дуго била озидана од цигле. 1783. први пут се спомиње звоник са капелом, посвећеној светим Кирику и Јулити. Следећих деценија подизани су конаци, да би они у завршној фази били са два спрата и изграђени са три стране. Улаз у манастир био је западне, слободне стране. 1909. осликан је иконостас од стране Стевана Алексића. У манастиру се налази гробница пуковника Александра Рашковића из 1773.
Током Другог светског рата манастир је уништаван од стране усташа, да би био бомбардован 1944. пред сам крај рата. Брат Драган из братства овог мушког манастира љубазно нам прича детаље и драматичне историје Бешенова: "Немци су подигли авион који се налазио код Гргуреваца и бомбардовали су и манастир из ваздуха. Све је уништено!" Сачувани су само делови иконостаса. Пошто је Бешеново до те мере страдало у овом рату у деценијама после није обнављано. До 2013. ово је био више локалитет, него назнака било каквог манастира. Подигнут је дрвени звоник и најављен почетак рада на обнови овог најтеже страдалог Фрушкогорског манастира. Копање темеља за нову манастирску цркву и грађевински радови на обнови манастира почели су септембра 2013. Захваљујући прилозима добротвора изливени су темељи храма и прва плоча а поред је изграђен звоник на којег су враћена оригинална манастирска звона. Крст је постављен 10. јула 2015.
Испред саме капије манастира на клупи пред једеном од кућа седе две младе жене, сестре - и пију вино из чаша. Обе су рођене у тој кући, једна је остала у селу, друга живи у граду. Показујемо им једну од кућа са црно-беле фотографије коју смо видели у манастиру - кажу да објекат више не постоји јер су у бомбардовању срушене и све куће у прњавору, не само манастир.
Негде на половини пута између Бешеновачког Прњавора и раскрснице код Црвеног чота налази се Ледина и земљани пут који води ка Пинкијевом гробу, тачније месту где је овај народни херој погинуо. Помало заборављен и у сенци околних викендица, стоји спомен-обележје народном хероју Пинкију. Бошко Палковљевић Пинки је рођен у оближњем селу Манђелос. Комуниста и бунтовник, вођен идеалима, истакао се у херојским акцијама против окупатора током Другог светског рата. Погинуо је на овом месту 10. јуна 1942. године под нападом Немаца, покушавајући да их заустави како би се народ повукао у шуму. Његови посмртни остаци се налазе на Спомен-гробљу у Сремској Митровица.
На излазу из Бешеновачког Прњавора, после главне окуке, лево иза атара у удолини, налази се Дедина чесма. До извора воде бетонске степенице, а сам извор обрастао је у зеленило и ушушкан је у пријатну хладовину.
Између Бешеновачког прњавора и села Шуљам налази се комплекс од десетак објеката некадашње државне сточне фарме. Након приватизације - посед је напуштен и потпуно девастиран. Личи на напуштени град Припјат код Чернобила. Остали су празни валови за краве, натпис са словном грешком "Привати посед" (без "н") и графит новијег датума "Друг Тито"...
Текст и фото: Роберт Чобан
