Подручје на којем се налазе Нови Бановци насељавано је још од давнина и у центру насеља постоји римско археолошко налазиште Бургена. Нови Бановци представљали су раскрсницу Истока и Запада а и дан данас у центру места постоји кућа под називом „Јанескина кафана“ која је у турско време служила као коначиште за све војнике и трговце који су путовали за Истанбул и Беч.
Место је почело нагло да се развија почетком 1980. када између Нових и Старих Бановаца ниче стамбено насеље Бановци-Дунав популарно названо „Каблар“, по истоименој фирми из Краљева, која је изградила ово насеље. Прве стамбене зграде усељене су 1985. Услед већег прилива становништва последњих петнаест година насеље се шири великом брзином као и број становника Нових Бановаца који је порастао са 1.341 на 9.443.
У центру села, у улици Светосавској бр. 89 налази се кућа за коју одмах видите да је саграђена у 18. веку (1751). Она се као војнограничарска зграда вероватно у почетку налазила у саставу војне касарне. Позната је под називом Мензулана – поштанска зграда или поштанска станица. Грађена је као угаони објекат, правоугаоне основе, масивне градње, који доминира околином. У кући се тренутно налази рибљи ресторан "Прича" који када смо ми пролазили - није радио…
Храм Светог Василија Острошког Чудотворца налази се у Школској улици бб. Жељом мештана Нових Бановаца, 1991. основан је Иницијативни одбор Српске православне цркве за оснивањем црквене општине и управе парохије у месту.
Освећење темеља започетог храма Светог Василија Острошког Чудотворца, 28. августа 1992. извршио је Епископ сремски Василије. Ово здање подигнуто је по нацртима архитекте Милета Зеца и грађевинског инжењера Марка Бабића у византијском стилу. Са поклоничког путовања, из манастира Острог донет је камен који је обрађен и узидан изнад улазних врата на западној страни храма у Новим Бановцима.
Жену која је продавала иконе и свеће питали смо где се налази католичка црква и она нас је упутила у правцу Војвођанске улице, ближе обали Дунава.
Римокатоличка црква Рођење Блажене Девице Марије саграђена је 1766. под покровитељством аустријске царице Марије Терезије (1740-1780). Једна је од најстаријих римокатоличких цркава у Срему. У Општини Стара Пазова најстарији је сакрални објекат, а првобитни изглед и архитектура су у потпуности сачувани. Када смо је ми посетили у току су били радови на изолацији од влаге и замени столарије на прозорима.
Из Нових Бановаца стижемо у суседне Старе Бановце. У античка времена овде се налазила римска тврђава Бургене. Село Бановци овде постоји од 16. века, а можда и дуже. На овом месту су се некада такође налазила села Дариновци и Туса, која више не постоје. Током 1566. и1567. године, Турци су извршили попис становништва који показује да су у Старим Бановцима тада већином живели Срби. Према попису из 1734. у селу је постојало 53 кућа, а до 1756. број је порастао до 211.
У мноштву података о хајдучији у Срему тога доба највише их се односило на Лазу харамбашу који је у риту насупрот Бановаца пљачкао са дружином трговачке лађе и имућније људе по селу. О занатлијама и трговцима у другој половини 18. века нема писаних података али је сигурно било воденица, тако је 80-тих година тога века основана мануфактура сукна за потребе Војне границе. По запису из 1785. Стари Бановци леже на Дунаву и имају 241 граничарску кућу подигнуту под конац, квартир за капетана, цркву од доброг материјала, шупу за егзерцир, стрелиште, забран за коње…
За време Првог светског рата многи Бановчани су погинули као војници царевине, многи су се из рата вратили као инвалиди и богаљи, а многи су се предавали већ у првим борбама на руском фронту.
Значајну прекретницу у животу Бановчана представљало је увођење пристаништа и бродске везе са Београдом 1929. године, што је омогућило транспорт робе и јаче везе са центрима где су се школовали ђаци. Недељом се возила туристичка тура како се тада звала шетна лађа која је из Београда за Сланкамен, Тител или Нови Сад полазила ујутру а враћала се увече. Од 1930. после увођења бродске везе уведена је електрична струја из Макиша, а исте године формиран је и фудбалски клуб “Дунав".
Бановчани су имали и сатирични лист “Међу нама” који је излазио једном недељно од 1934. до Другог светског рата. Поред парног млина, Вилхелм Конрад је пред Други светски рат изградио нов електрични млин. За време Другог светског рата насеље је страдало од усташког терора. Старобановчани су у народноослободилачким борбама хапшени и терани у затворе и логоре. После одласка немачке војске, мештани су се вратили својим кућама где су затели праву пустош.
Сеоска кућа у улици Павла Шашића 99 под заштитом је државе као интересантан пример богатог сеоског домаћинства са очуваном великом кућом, постављеном дужом страном на регулациону линију улице, испод задњег дела куће налази се подрум, а у продужетку куће су шупе и штала. Са уличне стране налазе се четири прозора оивичена стубовима, тавански отвори су украшени стилизованом биљном орнаментиком, док у средишњем таванском делу стоји година 1912. када је кућа изграђена. Са уличне стране постављена је црна мермерна плоча на којој стоји да је у овој кући основан месни одбор АФЖ-а 8. јануара 1943. Кућа је била власништво породице Томашевић, тј. Косте Томашевића легендарног голгетера Црвене звезде, једног од оснивача клуба и репрезентативца Југославије. Број становника села је од 1948. до 2011. порастао са 2.029 на 5.954.
У центру села, преко пута канцеларије Месне заједнице и споменика борцима палим у НОБ налази се православна црква. Бановци су вероватно још у 16. веку имали некакву цркву јер се у попису помиње и поп Павал, али прва о којој имамо писаних података потиче из 1726. и била је сачињена од плетера. Кров је имала од шиндре, а посвећена је била преносу моштију Светог Николе, заштитника бродара. Ова црква је имала једно мало звоно, један прозор на олтару и два у мушкој припрати, а иконостас је имао 20 слика међу којима се налазила и икона Светог Николе, коме је црква била посвећена. Цркву је осветио Никанор Милентијевић Крушедолски 13. јуна 1731.
Изгледа да је ова црква од плетера служила само четврт века јер се 1751. у Бановцима помиње црква од дрвета, а ускоро због наглог повећавања броја становника, Бановчани уместо дрвене граде цркву од цигле. Према јединој сачуваној фотографији с краја 19, века то је била ниска и мала једнобродна грађевина, без апсида, свода и торња. Кров јој је био од шиндре, а са сваке стране је имала по два прозорчића и накнадно дозидан олтар, док је звоник био смештен поред цркве. Налазила се на самом Дунаву, стотинак метара низводно од данашње цркве, али како је Дунав све више одрањао обалу и потискивао насеље, та црква је постала угрожена од “ напасти дунавске”. Дунав јој је однео олтар 1895. Када се 1897. и остатак цркве срушио, инвентар је пренет у нову цркву. На месту где се налазила нешто касније је постављен велики крст.
Црква у Старим Бановцима посвећена преносу моштију Светог Николе, подигнута је на темељима који потичу из 1777. Као препознатљив стил градње истиче се мешавина готике и романике.
"Необична кућа без прозора и крова"
Музеј Мацура се налази у Земунској улици бб у Новим Бановцима. Мештани су здање назвали “необичном кућом без прозора и крова”, а име је понео по свом власнику и колекционару Владимиру Мацури.
Отворен је у мају 2008. као први приватни музеј у нашој земљи. Површина музејског комплекса износи око 650 метара квадратних, где се чувају драгоцена дела зенитизма, југо–даде, руског и пољског конструктивизма, средњовековне авангарде, београдског надреализма, група ЕКСАТ 51 и Горгона, високе модерне, концептуалне уметности, бечког акционизма, војвођанске неоавангарде… Уметничка збирка представља једну од највећих приватних колекција неоавангардне уметности на овим просторима.
Владимир Мацура је пореклом из Книна, али се средином 80-их година прошлог века преселио у Беч. Тамо је почео да се бави колекционарством и временом се рађала идеја о сопственој галерији односно музеју. И Магацин Мацура име је, као и сам музеј, понео по свом власнику Владимиру Мацури. Налази се у Грчкој улици у Старим Бановцима, а Бановчани су тај простор називали Стари млин. Смештен је неколико километара узводно од музеја “Мацура”, пловећи Дунавом од Нових ка Старим Бановцима, односно 25 км друмом од Београда. Магацин Мацура замишљен је као место за архивирање најразличитијих уметничких дела и поступака и за ревизију свега што нам се догађало. "Некадашњи рудник хлеба постао је рудник наде”, каже Владимир док седимо на тераси испред магацина и гледамо у бродове који клизе површином велике реке.
У Магацину су архивирани документи о уметности и раду групе Горгона - Јосипа Ваниште, Ере Миливојевића, Гергеља Уркома, Браце Димитријевића, Косте Богдановића, Марине Абрамовић, Олге Јеврић, Владана Радовановића, Јозефа Бојса…
Високи иконостас, богато украшен биљним орнаментима, дрворезбарио је Марко Вујатовић 1815. Осликавање иконостаса започео је 1836. Константин Лекић, а радове је завршио 1840. Живко Петровић.
Црква поседује и две иконе Богородице, рад сликара Михајла Јевтића из 1791. односно Николе Апостоловића из 1803. На сајту Туристичке организације Старе Пазове налазим фотографију из 1939. на којој се виде сеоска деца како позирају уз нова звона из ливинице Јеремић у Земуну пре него што су постављена.
Крај данашњег пута предвиђен је у чарди "Башта пустолова" која је једно од оних места на Дунаву где када једном дођете, увек се враћате и у овом случају то није отрцана фраза. Налази се у склопу Клуба љубитеља екстремних спортова Пустолов. Спортски терен за одбојку на песку и вештачки зид са мини избочинама за планинарење, туре вожње кануом од Бановаца до Сурдука, камп са 15 шатора и 3 бунгалова, све га то чини саставним делом летњег програма забаве за посетиоце и купаче на Дунаву. Чарда је потпуно у аласком маниру, украшена рибарским мрежама а од хране наравно доминирају речни рибљи специјалитети. Особље је љубазно и опуштено, па вас својим понашањем буквално наведу да се не осећате као класичан гост, већ као неко ко је саставни део ентеријера годинама. Замимљиво је да се у овом ресторану снима серија „Комшије„ која се емитује на РТС-у.
Дочекао нас је љубазни домаћин и главни пустолов Марко Продановић. Одлична печена речна риба заливена домаћим вином и поглед на Дунав били су довољни да сав умор и блага упала мишића са почетка бициклистичке сезоне - нестану као руком однешени.
Роберт Чобан
