Јована Стојковић из винарије Ковачевић каже да су са производњом почели 2001. године, а све се одвијало у породичној кући власника Мирослава, као и у многим малим винаријама по којима је Срем нашироко познат. Мирослав Ковачевић је трећа генерација винара у својој породици, али први који је презиме претворио у бренд.
„Прва производња имала је 10.000 литара, да би 2009.године порасли на 300.000 литара боца годишње и пошто није било могуће да се шири у самом насељеном месту, 2013.године Мирослав узима у закуп Стари подрум Ириг, који је основан 1930.године и дуго је био стара воћарско - виноградарска задруга у заједничком власништву, која је престала са радом 1995.године“, прича Стојковић, која у винарији ради већ две године као портпарол.
Према њеним речима, Мирослав је желео да оживи Стари подрум и да врати вински сјај и винску културу на Фрушку гору и околину, те је подрум узео у закуп и почео реконструкцију, која је и даље у току.
„Првенствено смо улагали у саму производњу и полако сређивали подрум, сада градимо и апартмане и поправљамо предњи део зграде, а у плану је и нови објекат у ком ће се налазити продавница и бар са винима, сала за дегустације, као и део са архивским винима“, напомиње Јована Стојковић, туризмолог и сомелијер.
Винарија Ковачевић данас поседује својих 20 хектара под виноградима, 200 хектара у сарадњи са кооперантима, а сви виногради се налазе на јужниим падинама Фрушке горе, за коју се каже да даје најбоља вина, а од ове године су узели још 180 хектара новог земљишта у Грабову, где ће се за пет година наћи нови виногради и где се тренутно сади грожђе. Капацитет винарије данас износи око два милиона литара годишње.
„Ми производимо око милион, милион и сто хиљада боца годишње које се праве од грожђа шардоне, рајнски ризлинг, совињон блан, каберне совињон, мерлот, таминац, пино гриђо, пино ноар, као и мускатне сорте, а од скоро и домаће аутохтоне сорте неопланта и пробус, карактеристичне за Србију, засадили смо црну и белу тамјанику на новим виноградима на којима гајимо биодинамичким гајењем, да то све иде природним путем као некад“, каже Стојковић и каже да је то и план за будућност да се поред интернационалних фокусирају на аутохтоне сорте грожђа, па вина.
Винарија извози вино и на страно тржиште и то највише у Босну и Херцеговину, Црну Гору, пре месец дана почео је извоз на хрватско тржиште, али и у Чешку, Аустрију, Русију, Шведску, Белгију, Аустралију.
Најпродаваније вино винарије Ковачевић је свакако шардоне, то је и вино које је прославило винарију, али њега прати и аурелиус, совињон је исто једно од продаванијих вина, као и пенушава вина. Сада имамо и нову линију пенушавих вина, и прва смо винарија у Србији која је произвела пенушава вина која су рађена “шарма” методом по угледу на италијански просеко и занимљиво је што су ту коришћене домаће сорте вина, код белог неопланта и жупљанка, а код нашег фреско розеа - пробус, вранац, мало муската, хамбурга - каже Стојковић и додаје да “Фреско розе” и “Фреско бјанко” су два пенушавца који производе само они у целој Србији.
Од пре четири године, ова винарија производи и оранж вина, код којих се користе беле сорте грожђа, и винарија има у понуди оранж совињон, оранж шардоне и ризлинг амфору, које се прави од италијанског и рајнског ризлинга у односу 50-50 одсто, с тим да се ферментација, односно врење не одвија као код модерних вина у металним танковима, већ у амфорама, глиненим ћуповима увезеним из Грузије, који се укопају у земљу.
„У њих се ставља грожђани сок, заједно са опном од грозда и ферментација траје око шест месеци и ту се додају само природни квасци и представљају вина која имају минимум сулфита и праве се природним путем“, каже Стојковић.
Након врења, вино се смешта у барик бачве направљене од храста величине 225 литара, нагорелих изнутра, јер се на овај начин лакше ослобађају танини, укуси из самог дрвета и вино ту лежи годину дана, затим годину дана у боци и онда је спремно за тржиште.
„Флаша кошта 2.980 динара, и то су специјална вина ћилибарне боје, јако занимљива и необична, за које кажу да су вина будућности и све више ће се производити на овај начин.Ми смо такође први у околини почели са производњом оранж вина, која се доста производе у Словенији, Хрватској, али у Србији смо пионири и у томе“, истиче Стојковић.
Маша Стакић
Фото: Ј. Ивановић
Пројекат „Ириг данас” реализовала је „Панонија медиа” уз подршку „Дневника”. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине Ириг.
