На изложби су приказани остаци насеобина и култура од каменог доба, праисторијских епоха, античког доба, средњег века, и сегмент од краја 17. и почетка 18. века, па су, између осталог, изложени добро очувани лонци, зделе, коштане перле, гвоздени ножеви, стаклене наруквице, оружје из различитих епоха….Стари виногради сведоче о животу становника провинције коју су Римљани назвали Панонијом, о смени Сармата, Лимиганата, слободних људи и робова, Словена, Мађара, Турака…
„Намера нам је била да се посетиоцима што верније представи свакодневни живот прошлих времена од најмлађег гвозденог доба до краја турске власти, од дечје колевке до заната, ратовања, однос човека према религији и мртвима“, каже археолог Станко Трифновић.
Вели да људи позитивно реагују када виде изложбу, кажу да је јединствена по томе што на једном месту има пуно историје.
„Сматрам да сам погодио циљ, јер су међу посетиоцима људи различитих професија, нису само археолози, што је и била намера да изложба привуче пажњу шире публике“, додаје археолог Трифуновић.
Ово археолошко истраживање у Чуругу је највећи пројекат на територији Војводине реализован у последњих готово пола века и један од највећих у Србији. У истраживања је уложено много времена и волонтерског рада студената и младих стручњака, па је истраживање у Чуругу постало једна врста бренда Музеја Војводине, познато и као неформална археолошка школа, кроз коју је прошло више од две стотине учесника.
На основу дугогодишњих истраживања сагледан је значај и потенцијал налазишта и сазрела је идеја да би било корисно да се отвори атрактиван и едукативан парк који би се звао Археолошки парк „Чуруг”.
„Парк би чинио музеј на отвореном, који би био подигнут на самој локацији археолошког ископа. У музеју на отвореном посетиоцима, туристима била би представљена реконструкција живота некадашњих епоха, које су истраживане у последње две деценије“ каже Станко Трифуновић и додаје за „Дневник” детаље ове идеје: „Ископ циглане, настао по обављеним археолошким ископавањима, на површини од око два хектара, био би искоришћен за извођење тераса, са погледом према Тиси. На свакој од тераса би амбијентално, уз реконструкције археолошких објеката, била представљена по једна епоха, од насеља на смени ера до 18. века.“
„Комплекс археолошких налазишта у Чуругу простире се на целој површини између Чуруга и Жабља, дуж обале некадашњег широког ритског појаса уз Тису“, каже археолог Трифуновић.
Додаје да су ископавања налазишта Стари виногради започета 1997. године и до сада су задржала карактер заштитних археолошких истраживања, с обзиром на то да на локалитету ради циглана која неповратно уништава један његов део.
„Ископавања су вођена на површини већој од два хектара, док налазиште заузима више стотина хектара. Она су временом проширена на још две локације. Детелинара 1 и 2, како због заштите ових локација, тако и због обједињавања научних резулултата“, истиче археолог Трифуновић и наводи да је нађено и више стотина земуница и полуземуница за становање што је документовано и фотографисано.
Зорка Делић
Фото: С. Шушњевић
