Замиришу на вашарима кобасице, хурке, пљескавице, печење и паприкаши, а од пре 12 година на овдашњем вашаришту се уз јунски или јулски вашар приређује “Такмичење нација у кувању без граница”, па је због куваранција прошле недеље на окупу било око 75 екипа.
- Годишње одржавамо десет вашара, који иако смо мало место парирају вашарима у Сенти, Чантавиру и Бачкој Тополи. Ако гледамо да су Мале Пијаце најмање од свих насеља на северу Бачке где је сачувана традиција вашара и због тога смо поносни. Нама је вашар приоритет јер село тада посећује око 5.000 људи - каже председник Савета МЗ Мале Пијаца Еде Сарапка.
Велики вашар у Малим Пијацама има 240 сталних закупаца који резервишу продајна места, а уз то на сваком вашару се појави још преко стотину сезонских, тако да је увек присутна понуда око 350 излагача, а Еде Сарапка каже да је годишњи приход од организације око милион и по динара.
- Увек истичемо да су Мале Пијаце мало место са великим вашаром, односно великом пијацом, али због тога нећемо мењати назив нашег места. Хоћемо да негујемо традицију да се у Малим Пијацама одржава највећи вашар на северу Бачке. Половином прошлог века препродавци из Суботице су долазили да купују робу овдашњих пољопривредних произвођача који су на више места имали мале пијаце где су продавали јаја, живину и друге производе. Препродавци који су долазили из Суботице увек су говорили да иду до малих пијаца, па је због тога што смо некада имали више малих пијаца по томе и село добило име - објашњава Сарапка.
Главни организатор “Такмичења нација у кувању без граница” Андраш Варбаи из Удружења за очување гастрономских традиција “Чеф” указује да због короне нису дошле кулинарске екипе из Словачке и Украјине, али да су се стигли кулинари из Мађарске и Румуније.
- Пандемија короне је учинила да имамо мање екипа, јер смо на претходној манифестацији имали чак 160. Припремају се супе, чорбе и паприкаши у котлићима, јела са роштиља и печенице на ражњу. Кувају екипе разних удружења, месних заједница и локалних самоуправа, представници медија и индивидуално дружине кулинара, а учинак оцењује жири састављен од реномираних витезова кулинарства из Мађарске - вели Варбаи.
Екипа говедарске фарме породице Берзе из Утрина, код Аде, спремала је јунетину испод сача, а у котлићу се од меса шаролеа крчкао паприкаш, што је надгледао Нандор Нађпал из Аде.
- Месо од говеда расе шароле је најквалитетније. Испод сача спрема се са доста поврћа. Треба имати стрпљења јер крчкање испод сача и у котлићу потраје око четири сата, да би оправдали очекивања око 30 наших гостију - каже Нандор Нађпал.
У улози домаћина екипи средњошколаца из Сенте и Малих Пијаца, који за куваре уче у Морахалому у одељењу Средњошколског центра “Тот Јанош” из Сегедина, био је Силвестар Палинкаш из Малих Пијаца.
- Наши момци, будући кувари имају прилику да покажу шта су до сада у школи научили и шта све знају. Спремају овчији паприкаш на малопијачки сељачки начин, јер учесници и посетиоци са стране треба да упознају наше обичаје - испричао је Палинкаш.
На тропској врелини малопијачког вашаришта било је мало и јадиковки, али преовладавали су умешност и оптимизам кулинара. Золтану Шоблехеру из малих Пијаца није било свеједно када је уместо обећаног и очекиваног јагњета за окретање на ражњу од спонзора из Адорјана стигао ован, ко зна колико година стар…
- Није исто да ли се на ражњу окреће јагњетина или овчетина, али нема те овчетине која може да се одупре топлоти жеравице. Окреће се овчетина већ око пет сати, још од јутрос, али биће укусног печења за ручак - био је оптимиста Шоблехер.
Драган Пољаковић из Старог Жедника уверава да је јунећи гулаш од потколенице најукуснији, много бољи и укуснији него када се кува од бута.
- То је због желатина који сафту даје посебан укус. У котлић поред меса иде црни лук и квалитетна зачинска паприка, такође и доста стрпљења, јер кување траје три и по до четири сата - појасшњава Пољаковић.
Председница Удружења “Јоргован” из Торде Ева Фаркаш предводила је десеточлану екипу.
- Спремамо супу од морке и овчији паприкаш, а на бројним манифестацијама на које идемо обавезно се и роштиља. Увек нас је све више у екипи и за јела која припремамо освајамо прво, друго или треће место. Моја породица се бави највише производњом белог лука, са сестриним сином ове сезоне га узгајамо на седам ланаца, тако да целог лета имамо шта да радимо, али нађемо времена за предах и дружење. Иако смо старији волимо сваке суботе и недеље негде да идемо, то нам је уживанција, а добро је што и супруг Ференц, наши пријатељи и први човек села Јанош Добаи, волимо да се на овакав начин разонодимо - казује утиске Ева Фаркаш.
Милорад Митровић
Пројекат „Кањижа на длану” реализује “ДВП Дигитал” а суфинансира Општина Кањижа. Ставови у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
