“Дневник” у селу необичног назива: Вашица

ВАШИЦА: „Ми смо мали и имамо жељу да будемо велики”, понављају мештани Вашице као какву мантру, свесни да за доста ствари треба да засуку рукаве како би постали већи. Међутим, највећи проблем у том селу крај Шида заправо је - све мањи наталитет! Девојке се удају по градовима, а момци су... Па, саможиви, тврде они старији који су ожењени.
vasice
Фото: Dnevnik (Slobodan Šušnjević)

Нежење се боје одговорности, уверава нас председник Савета Месне заједнице Вашица Милош Марковић, иначе учитељ трећег разреда у локалној основној школи „Вук Караџић”.

Тужан јесте податак да локална матичарка Љиљана Милисавац, која сваког дана долази из Батроваца, годишње венча највише до пет парова, разведе исто толико, док највише има посла око уписивања умрлих. Али зато су ови живи, што јес’ јес’, веома дивни и никад са њима није имала проблем!

Вашица је отворена за све, сви су добродошли, тврди одборница у Општини Шид Данијела Марковић, додајући да село као село функционише, али да немају младе који би били покретачи.


Мали Васица направио велико село

Према предањима, село Вашица добило је име по човеку који се настанио у атаре међ Батровце, Илинце, Адашевце и Шид, још у 15. веку - малом Васици, па је до Другог светског рата то место је носило назив Мала Вашица.

Додуше, прво насеље било је на неколико километара даље од тренутног, уз саму реку Босут. Тек 1961. године Вашица је бројала рекордних 2.200 становника, док сада тамо живи око 1.200 људи.


Млади одлазе на факултете и у градовима се задржавају, а није тајна ни да је иностранство многима примамљиво. Ипак, они који су се одлучили за о(п)станак овде, махом се баве земљорадњом и узгајају кукуруз, соју, пшеницу и нешто мало шећерне репе, док се понеки баве и дуваном.

Мислим да од границе и граничног прелаза нисмо добили колико је требало да добијемо, мало људи нам је тамо запослено, тако да баш немамо неких предности, каже председник Савета Марковић. Како додаје, млади иду преко за послом, овде људи доста умиру, а мало њих се рађа.


Ликеријада и ловачки гулаш у најави

Осим инфраструктурних радова који су им неопходни за несметано функционисање, Вашчани нађу начин да се организују и забаве! Средином јуна, тачније 14. у том месецу, чекају их традиционални Јастребићевски сусрети који повезују све љубитеље књижевности, док 16. новембра славе црквени и сеоску славу Ђурђиц. У слободно време ту су им фудбалски клуб „Напредак” који окупља стрелце и ловце на фудбалску лопту, док они који воле да нишане, али и једу дивљач, имају Ловачко удружење „Фазан”. Не сме се заборавити и на новоосноване фолклорашке групе, као ни Актив жена који се поново активира.

Фото: Dnevnik (Slobodan Šušnjević)

За сад покушавамо са локалном самоуправом да договоримо да нам среде простор, јер немамо ни где да играмо фолклор, нити да држимо активности, каже председница Актива и чланица Савета МЗ Вашица Мирјана Врапчењак.

Једва да се, додаје, у Активу и окупило петнаестак жена.

Како каже, за сад још ништа нису урадиле.

Што није баш истина јер су имале акцију уређења оба гробља, а сређују и центар. И имају прегршт идеја, док је покретање Ликеријаде једна од њих.


Број ученика у школи нам стално опада, тако да смо задовољни кад имамо десеторо ученика, имамо двоцифрен број, то је успех. Иначе, у нашу школу, која је огранак матичне школе у Адашевцима, од петог до осмог разреда долазе деца из Батроваца и Илинаца. Што значи, имамо око 150 ученика у нашој школи.

Просветарима у градовима се вероватно чини да је идеално имати десетак ђака у учионици, али вашички учитељ тврди да је идеално оделење од 20 до 25 ученика. Будући да је у току реконструкција и адаптација локалне школе, свежији и лепши простор ће можда привући нове клинце и њихове родитеље, а нарочито ако се узме у обзир да се у Вашици могу и наћи куће на продају и то по цени од 5.000 евра па навише, вели Марковић.

Фото: Dnevnik (Slobodan Šušnjević)

 

Ипак, проблем нам је што немамо простор у ком би нам се окупљала омладина, додаје Марковић, премда мањак кафића надомешта фудбалски терен на ком се кроз спорт друже све генрације, али и близина Шида.

Сад, каже наш саговорник, спајају пешачку стазу Вашица-Шид и остао им је још километар да одраде.

То ће добро доћи свима који иду ка Шиду пешице или бициклом. Планирамо и клупе и расвету, али да ли ћемо успети, видећемо, каже Марковић.


“Не може један да ради, а троје да живи”

Деда Милан Марковић је рођен у Вашици и нема куд на другу страну да иде, тврди он поносан што су генерације и генерације насађене у том селу. Премда не баш претерано одушевљен да с нама подели коју мудрост и сећање, на крају смо успели од њега да сазнамо све што је најважније у животу.

Фото: Dnevnik (Slobodan Šušnjević)

Треба радити, заповеда деда Милан, који се страшно наједи кад не зна где је који укућанин и зашто није тамо где он баш мисли да треба да буде.

Како додаје, сви морају да раде!

Не може један да ради а троје да живи. Не разумем што ме питате кад се добро живело. Стално се добро живи, ја не осећам лоше живљење, али радим и то треба да знате и ви и други! А и омладина нам се променила, то нам је највећи проблем! У моје време је била  нормална омладина, сад није нормална, тако да запишеш, у поноћ иду од куће! Треба да их васпитамо онако како смо ми васпитани, али кажу ми: „Деда, ти си заостао.” Друштво је криво што дозвољава да се омладина креће после 12 сати увече, па тако прави шансу да млади не ваљају, поручује деда Милан.


Осим израде стазе, у току је и изградња потисне станице на улазу у Вашицу из правца Батроваца. То ће им омогућити бољи притисак у славинама из које, ако ништа друго, тече чиста пијаћа вода.

Атмосферске воде су нам највећи проблем, наглашава Милош Марковић из МЗ Вашица.

Фото: Dnevnik (Slobodan Šušnjević)

Наша надморска висина је од 82 до 88 метара и ми смо у подножју, низији и имамо велики проблем с отпадним водама, притом имамо септичке јаме. Постоји прича да би нам у наредних четири-пет година можда урадили канализацију, јер у Адашевцима раде станицу за пречишћавање отпадних вода. Будући да смо пољопривредно место, атарски путеви су нам такође проблем, треба их стално уређивати и сређивати. Тешко је организовати људе. Сваке године наспемо одређени део атара, а неки људи поравнају тањирачама где је земљани пут, навео је Марковић.

Леа Радловачки

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести