Јутро нас је дочекало нереално високом температуром за новембар и топлим ветром који нас је заносио све до одредишта. Тако смо успут гледали шибље које је таласало прибијено уз земљу, ведро небо које се очас посла намрачило и трудили се да не удишемо дим са депоније која испраћа из општине Ковачица.
- Та депонија не припада нашој општини, али је на ободу смета нам - каже председник Савета Месне заједнице Добрица Драган Жебељан, признајући да имају проблем и са својим дивљим депонијама које сталну ничу око села. - Ми их сузбијамо веома успешно са ЈКП „Универзал”, али брзо настају нове, искрено речено. Да л’ људи немају свест, али мислим да ће се побољшати, увек нада постоји и треба да будемо самокритични.
Није нам намера била да с почетка „ударимо” с лошим темама, али је ипак реч о евидентном проблему који пошто-пото треба решити, нарочито што се налази уз пут који ће ускоро бити још прометнији јер се тренутно гради кружни ток с искључењем ка Томашевцу, а који ће повезати четири општине: Зрењанин, Сечањ, Ковачицу и Алибунар.
- Доста наших мештана путује за Зрењанин, долазе по њих аутобусом, а кад се споји овај пут са Томашевцем, биће нам све ближе - прича наш домаћин и додаје да чекају и да им пресвуку слој асфалта на том правцу до Добрице. - Ми смо овде на једнакој удаљености од Панчева, Зрењанина и Вршца, али наши мештани највише емигрирају у Панчево, а има нас свуда и у Новом Саду, Београду...
Око 800 Добричана махом се бави пољопривредом узгајајући пшеницу, шећерну репу, кукуруз, сунцокрет, мак и уљану репицу и то на земљишту лошије категорије. У селу имају и велику живинарску фарму, неколико породица које држе свега неколико грла оваца, а имају и газдинство које држи млечне краве и неколико бикова.
- Ускоро ће нам се овде отворити и две фабричице које ће запослити око двадесетак људи и радује нас та производња, јесу мала предузећа, али за нас су одлична - додаје Жебељан. - У овом селу може да се живи. Ко је отишао, отишао је, али видим да има и оних који се враћају, да вам кажем. У школи имамо 120 деце до осмог разреда, а 45 деце у вртићу од три до пет година. Свугде села опадају, и наше опада, али држимо се, тако да у селу имамо око 800 људи који баш преспавају.
О том добром држању говори и чињеница да у Добрици имају две седмочлане и једну деветочлану породицу, а које су добиле кров над главом захваљујући помоћи са стране.
Петочлана породица Путник најмање једном месечно мора да иде до Зрењанина или Панчева у велику набавку како би имала све што јој је потребно за животу у Добрици. Али, уз добру организацију и вољу, све је могуће удесити да буде потаман, како старијим, тако и млађим укућанима.
- Ово је лепо село, мирно је и мислим да је боље да деца одрастају у овако мањој средини - каже млада мама Марија, која се из родног Качарева удала у Добрици. - Искрено, са школом нисам баш задовољна, учитељи су попустљивији, па морам код куће више да радим и учим са децом. Имамо дечји паркић код Задружног дома, жене из удружења су га неколико пута реновирале, али старији клинци све разлупају, уринирају тамо, вечито има флаша, тако да и није баш безбедно... Ја себе видим овде, а деца кад одрасту нека иду одавде ако буду желела.
- Морамо да се похвалимо, изградили смо једну кућу из темеља за седмочлану породицу, ми као Месна заједница и локална самоуправа са организацијом „Срби за Србе”, а једну кућу смо купили и опремили такође за једну породицу од седам чланова. А јесенас нам је била и „Тамара у акцији” која је реновирала кућу за деветочлану породицу - поносан је председник Савета, додајући да у Добрици имају све што им је потребно, али да им је један од већих хендикепа недостатак апотеке која је угашена прошлог децембра.
Него, да завршимо с лепшим темама из Добрице, кад нас је већ време у повратку апсолутно изневерило, јер Месна заједница има много планова за наредну годину како да унапреди живот у селу - планирају да промене кров на згради у којој су месна заједница, месна канцеларија, библиотека и два стана, треба да оивиче и избетонирају атмосферске канале, чека их уређивање постојећег паркинга, асфалтирање једне улице, изградња капеле и оно што им је најважније, повратак Задружног дома локалној самоуправи како би Месна заједница могла да добије објекат на коришћење и средства за његово реновирање.
Леа Радловачки
