-Сада је већ трећа генерација укључена у породични посао. Ту су моја мама Верица Соломун и њена рођена сестра Дијана Суботић, па мој брат од тетке Милош Суботић и његова супруга Марија, моја рођена сестра Драгана, моја супруга Марија, наша кћерка Катарина и ја – прича Драган Соломун.
А све је почело пре десетак година, из воћњака.
-Ми смо имали воћњак, у ком је било трешања, вишања, дуња, кајсија, шљива. Онда смо брат и ја наследили нешто земље и решили да подигнемо воћњаке кајсије, лешника и дуње. Продавали смо свеже воће, па онда почели да правимо ракију и ликере. Дешавало нам се да за наше потребе скувамо пекмез, па нам преостане. Понудили смо га на продају, видели да купци јако лепо реагују на наше домаће производе и тако, мало по мало, стигли смо до данашње производње - истиче Драган.
Пекмез, по ком их данас препознају купци на свим базарима и манифестацијама где се појаве, припрема се по старој рецептури, а у кувању учествују сви. Пекмез се кува уз стално мешање, воће не мељу, а за количину у великој шерпи потребно је око сат времена да се скува. Посао траје и више од месец дана, није уопште лак. Ипак, вредни Елемирци одлучни су да га и даље припремају на старински начин, без икаквих додатака али и без туђе помоћи. Некако су, кажу, најсигурнији у оно што кроз њихове руке прође, јер им је квалитет на првом месту.
-Воће је из наших воћњака. О свему водимо рачуна и јако се бринемо за наше воће док не сазри. Овог пролећа смо кајсије буквално спасавали од мраза. Ноћи смо провели палећи сламу и грејући их. Плодови су здрави и квалитетни па је логично и да коначни производ буде врхунског квалитета. Количине нам нису важне, колико имамо воћа толико ће бити пекмеза и ракије или ликера – наглашава Драган Соломун.
Ж. Балабан
Фото: приватна архива
