Они су се представили на књижевној вечери под називом „У потрази за смислом“, одржаној у препуној Барокној сали Градске куће у Зрењанину.
Има ли важнијег задатка у нашим живота од трагања за смислом, запитао се у уводној беседи Александар Гајшек, водитељ култне емисије „Агапе“ и аутор истоименог књишког серијала. Он је присутнима, кроз неколико животних, наизглед случајних и малих догађаја, указао на неизбрисив траг који је у српском друштву оставио академик Владета Јеротић, лекар, неуропсихијатар, али и књижевник, публициста и врстан беседник, мислилац, чије поуке и поруке и данас живе своју свовременост.
Френетичним аплаузом Зрењанинци су дочекали представљање Арноа Гујона, оснивача и челника француске невладине организације „Солидарност за Косово“, о чијем хуманитарном раду се у Србији готово све зна. Он је овом приликом разоткрио како је, још као дечак, упркос жестокој и једносмерној антисрпској пропаганди у његовој родној земљи, схватио да је српски народ неправедно означен као агресорски.
-Многима је чудно, па и људима у Србији, како је један млади Француз, од 19 година, решио да дође у Србију, да помаже Србима на Косову и након тога повеже своју судбину са судбином Срба и пресели се у Србију. Рођен сам у Греноблу, у малом алпском градићу у којем нема српске заједнице, а ја нисам имао ни породичних ни пријатељских веза ни са Србима ни са Србијом. Гледајући уназад, сада видим три прекретнице у свом животу које су ме извеле на данашњи пут. Прва је била 1999. године, приликом бомбардовања Србије, када сам имао 13 година и када су медији у Француској, и наши професори и многи други, причали пристрасну причу о злим људима на једној и добрим на другој, о одговорности за све недаће само на српском народу. Захваљујући мом оцу, који је покушавао да разлучи истину од лажи, мој брат, сестра и ја сазнали смо да се Србији чини велика неправда – подсетио се Гујон, својих првих спознаја о некој њему још увек непознатој земљи, Србији.
Друга прекретница, како је казао, био је мартовски погром 2004. године на Косову. Тада су неки на западу почели да схватају да су Срби жртве, али и даље ништа нису предузимали.
-Мој старији брат и ја тада смо кренули у акцију. Напунили смо један мали комби играчкама, школским прибором и топлом одећом, да то однесемо деци у изолованим селима на Косову, да кажемо људима тамо да смо уз њих, да преносимо истину о њиховом животу по западним земљама. А онда је акција почела да расте, да би 2010. године достигли врхунац, где је помоћ ишла шлеперима, а организоване су изложбе, трибине и друге акције, ради ширења истине о положају Срба на Косову – речи су Гујона, који је управо 2010. означио као трећу животну прекретницу, јер је тада, уместо уносне понуде компаније „Лореал“ за стално запослење у Паризу, одабрао другачији, трновити животни пут, и пресељење у Србију.
Није се покајао и поносан је на резултате своје хуманитарне организације, која је у међувремену допремила десетине шлепера помоћи угроженим Србима, али почела и да им помаже у одрживом опстанку, при чему се вредности разних врста помоћи и донација мере у милионима евра.
-Будућност зависи од наших малих корака, које правимо сваки дан - поручио је на крају Гујон, а колико Зрењанинци увиђају значај његовог ангажовања и хуманитарног рада, синоћ је сведочио вишеминутни аплауз којим је награђено његово излагање.
Трећи учесник књижевне вечери Александра Нинковић Ташић, ауторка књиге „Звездобројци“, говорила је о Михајлу Пупину, Николи Тесли и Милутину Миланковићу, Србима, великанима науке. Као један од највећих познавалаца живота и дела Михајла Пупина, она је подсетила на улогу овог великана не само науке, већ и српског добротвора, који је, мерено данашњим новцем, са преко две милијарде долара помогао Србију и српски народ. Али, он никада не иде сам, већ увек уз Теслу и Миланковића, каже ауторка, која је Пупина и Теслу, не случајно, здружила у једну књигу, јер су они здружени били и у животу. А не сукобљени, како се пласирало, злурадо и ко зна зашто, кроз хиљаду пута поновљену лаж.
Пре књижевне вечери, у Плавом салону Градске куће, градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић приредио је пријем за Арна Гујона, Александру Нинковић Ташић и Александра Гајшека.
Жељко Балабан
