У истом периоду на увиду ће бити и извештај о стратешкој процени утицаја тог плана на животну средину. Јавна презентација оба документа одржаће се 1. октобра, у 11 часова, у згради Јавног водопривредног предузећа „Воде Војводине“ у Новом Саду.
Како се наводи у плану, водотоци Стари и Пловни Бегеј су у погледу заштите животне средине, а на основу вишегодишњег испитивања квалитета воде, идентификовани као водотоци у којима је квалитет воде „ван класе“. Такође, Пловни Бегеј, од румунске границе до преводнице Клек и Бегеј, односно ток кроз Зрењанин до бране код Стајићева, оквалификован је као најугроженији водоток у Војводини. То довољно говори о горућој потреби измуљавања и уређења овог водотока, од државне границе са Румунијом, док је на румунској страни тај посао већ завршен.
Како се наводи у документу, основни циљ за израду Просторног плана је стварање услова за ревитализацију канала Бегеј, што подразумева измуљење седимента од границе са Румунијом до хидрочвора Клек, ради унапређења пловности и унапређења еколошких параметара. Тиме ће се постићи и квалитет воде у складу са европским стандардима, затим очување биодиверзитета на простору обухвата плана, а посебно уз Бегеј.
Подручје обухваћено границом плана обухвата делове територије града Зрењанина, и то катастарске општине Зрењанин 3, Јанков Мост и Клек. У општини Житиште то су катастарске општине Житиште, Бегејци, Нови Итебеј и Српски Итебеј.
Према израђеном плану подручја посебне намене ревитализације канала Бегеј, први корак је измуљавање водотока од границе са Румунијом до хидрочвора Клек. То подразумева и депоновање и третман седимената и реконструкцију преводница у Српском Итебеју и Клеку, што је већ рађено. Довршава се и пристаниште у Зрењанину, а у завршној фази је и градња бициклистичке стазе у дужини од Зрењанина до границе са Румунијом.
Канал Бегеј, иначе, утврђени је еколошки коридор од међународног значаја и део је еколошке мреже Србије. Његова ревитализација истовремено значи својеврсно оживљавање и града Зрењанина и општине Житиште. Бегеј као водоток који повезује српски и румунски део Баната, и чини део водне мреже са системом Дунав – Тиса - Дунав, има изузетан инфраструктурни и туристички потенцијал, наводи се у планском документу.
Могућа градња у приобаљу
У приобалном делу планом је остављена могућност градње објеката и уређења површина у функцији наутичког туризма, спорта и рекреације. При томе се првенствено планирају, а негде већ граде, пристаништа, докови, марине, паркови, излетишта, купалишта, заштитни зелени појасеви... Могући су и водни објекти, водопривредни комплекси, мостови, туристички комплекси и гранични прелаз.
Након измуљења канал ће бити враћен у првобитно стање, односно биће плован и од великог привредног значаја. Он ће бити подстрек и за развој туризма. У то је укључена и бициклистичка стаза на насипу, која ће се користити и као радно-инспекциона, али и за потребе све популарнијег бициклистичког туризма. Она ће, након завршетка и постављања расвете, мобилијара и пратеће опреме, бити директна копча за двоточкаше, без „преседања“, од Зрењанина до Темишвара.
Ж. Балабан
