Кањижа: Сузбијање амброзије с обе стране границе

КАЊИЖА: Саветовање за пољопривреднике у оквиру пројекта ИПА програма прекограничне сарадње наше земље са Мађарском „Заштита природе од инвазивних биљних врста“, одржано је у Кањижи.
1
Фото: амброзија

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине АП Војводине као водећи партнер овај пројекат реализује са партнерима са Универзитета „Жон вон Нојман“ из Кечкемета (Мађарска). Учеснике саветовања у име домаћина поздравио је председник Скупштине општине Кањижа Милош Кравић.

Саветница покрајинског секретара за урбанизам и заштиту животне средине и координатор пројекта Татјана Ђурић напомиње да је пројекат почео да се реализује у јануару прошле године и трајаће до краја септембра, а циљ је да се смањи притисак инвазивних биљних врста на ово подручје.

- Север Србије и југ Мађарске угрожавају исте инвазивне биљне врсте и то не само да угрожавају природне вредности наших еко система, него утичу на здравље људи - предочила је Татјана Ђурић. - Међу инвазивним биљним врстама посебан акценат се ставља на амброзију која се током прошле године сузбијала на 85 хектара у Србији и на око 50 хектара у Мађарској. Акција сузбијања акмброзије се наставља у овој години, а спроводе се и едукативне активности за пољопривреднике и друге заинтересоване, да истакнемо колико морамо сви заједно да дамо свој допринос на сузбијању инвазивних биљних врста које угрожавају ово подручје.

Фото: Татјана Ђурић

Према речима Татјане Ђурић пројектне активности су фокусиране на четири заштићена подручја на северу Војводине на подручју Суботице и Кањиже. То су подручја специјалних резервата природе „Селевењске пустаре“ и „Лудашко језеро”, предео изузетних одлика „Суботичка пешчара“ и Парк природе „Палић“, а на подручју Мађарске Национални парк „Кишкуншаг“ код Кечкемета.

- Главни циљ пројекта је смањење ризика по животну средину и спречавање негативних ефеката климатских промена у заштићеним подручјима у граничном региону Мађарска-Србија, спровођењем заједничких акција у надзирању и мапирању инвазивних врста и сузбијању амброзије. Очекивани резултати пројекта су успостављен систем мониторинга као основне анализе дистрибуције инвазивних биљних врста, израде банке семена у земљишту у пројектном пограничном подручју, праћење концентрације полена и његове интеракције са загађењем ваздуха у граничном региону - каже Татјана Ђурић.


Полена десет одсто мање

- Спроведеним активностима за почетак успели смо да смањимо коцентрацију полена за десетак процената, а очекујемо до краја пројекта још веће ефекте. Мерења полена и све пројектне активности наставиће по завршетку пројекта и наредних пет година, колико траје одрживост пројекта - истиче Татјана Ђурић.

До краја пројекта видеће се конкретни резултати на смањењу полена амброзије и других инвазивних врста, међутим, у Војводини скоро у свим локалним самоуправама концентрација полена премашује дозвољене вредности. Најугроженије су општине на северу и западу Покрајине, где су концентрације полена далеко изнад дозвољене вредности.


Она наглашава да ће се различитим третманима утицати на смањење површина под амброзијом, а такође се ради и на подизању свести релевантних актера и институција у вези са инвазивним биљним врстама, успостављање еко мреже знања и искуства. Постављене су две мерне станице, једна на Лудашком језеру код Визиторског центра, а друга у Кањижи на Ватрогасном дому, које свакодневно мере концентрацију полена у ваздуху инвазивних биљних врста, међу којима предњачи амброзија, а Татјана Ђурић указује да они људи који имају осетљивост на полен могу да се о томе информишу и на време заштите.

М. Митровић

Фото: М. Митровић

 

 

EUR/RSD 117.8360
Најновије вести