Иако припада овој катастарској општини, парцела на којој је предвиђена изградња соларног парка ближа је Михајлову и Јанковом Мосту и претежно обухвата необрадиво земљиште.
Како је саопштено, инвеститор „South Banat Biogas Energy Hazelnut“ из Панчева заинтересован је за изградњу соларног парка на површини од 282 хектара. Заменик градоначелника Зрењанина Саша Сантовац је објаснио да је, сходно Генералном плану града Зрењанина, за овај пројекат потребно израдити План детаљне регулације.
- Финансирање израде плана је у искључивој надлежности инвеститора који жели да гради соларне панеле. Обавеза града у том смислу је да донесе скупштинску одлуку којом ће омогућити израду плана. Након тога, ако тај план буде прихваћен, Скупштина ће га усвојити и на тај начин омогућити инвеститору да крене у прибављање потребних дозвола за изградњу - објаснио је Сантовац.
У предлогу одлуке, који се нашао на дневном реду јучерашње седнице локалног парламента, наведено је да је носилац израде плана у обавези да организује рани јавни увид у трајању од 15 дана. Након израде нацрта плана, документ се излаже на јавни увид у трајању од 30 дана.
Визија развоја простора обухваћеног планом је рационално коришћење обновљивих извора енергије и штедња необновљивих ресурса, имајући све време у виду потребу за енергетском ефикасношћу и енергетску зависност региона.
„Производња електричне енергије у соларним електранама заснива се на коришћењу обновљивих извора енергије. Они су неупоредиво прихватљивији са аспекта заштите животне средине у односу на коришћење других извора енергије, нарочито у поређењу са фосилним горивима. Циљ израде плана је стицање услова за развој пројекта који подразумева истовремену производњу пољопри-
вредних усева и енергије из сунчеве светлости на истој површини. Овакав пројекат омогућује узгајање различитих орган-
ских усева чак 11 месеци у години, захваљујући постојању соларних панела“, пише у образложењу предлога одлуке о изради Плана детаљне регулације за соларни парк.
Оваква примена соларних панела, у комбинацији са вегетацијом, ствара микроклиму која повећава продуктивност пољопривредне производње, као и ефикасност производње енергије у панелима. Оваквим пројектом смањује се емисија угљеника и потрошња воде за наводњавање.
„Климатске промене представљају велике изазове за пољопривредне произвођаче у наредним деценијама, са порастом температуре од 2000. године. Агросолар представља комбинацију традиционалне пољопривреде која се обавља на истој земљи као и соларни фотонапонски панели, обезбеђујући погодности за пољопривредну производњу као и производњу обновљиве енергије. Агросоларни системи су дизајнирани тако да помогну постојећу пољопривредну производњу како би се максимизирао потенцијални принос земљишта. То се обавља тако што соларни панели штите пољопривредно земљиште од суше и смањују испаравање, то јест задржавају влагу у пољопривредном земљишту“, стоји у образложењу.
План је да се, поред соларних панела, земљиште користи и за сточарство, односно за испашу, као и да се делом користи за воћарство кроз побољшање услова раста за биљке осетљиве на климу.
Ж. Б.
