Пре 20 година немачки партнер је постао већински власник, а затим потпуно преузео компанију која послује као „Линде Гас Србија“, а ових дана свечано је обележила две деценије рада.
- Ово је пример, на жалост редак, успешне приватизације у Србији, констатује у име локалне самоуправе члан Општинског већа задужен за привреду Драган Ковачев. - Они и даље успешно послују, шире се, повећавају производњу и број запослених.Пример су за сваку похвалу и поносни смо у општини што таква компанија послује у нашем окружењу.
Некада је Бечеј словио за прави индустријски град, али транузиција и приватизација су, као у многим срединама, учинили своје. Мало је фирми које су, условно речено, преживеле. „Карбодиоксид“, сада „Линде Гас Србија“, јесте.
- Наша компамија годишње производи око 80.000 тона течног угљендиоксида, а уз то имамо и пунионицу течних гасова и производњу медицинских гасова. У време ексапанзије пандемије Ковид – 19, многи животи су спашени у Клуничком центру Војводине захваљујући кисеонику из наше фабрике. Имали смо, не поновило се, и такво искуство. Око 70 процената наше производње извозимо на тржишта Аустрије, Бугарске, Италије и Румуније, а надамо се проширењу извоза у још неколико европских земаља. У бечејској фабрици је запослено 60 радника, а томе треба додати и наше дистрибутивне партнере широм Србије - укратко је презентовао директор „Линде Гас Србија“ Зоран Попов.
Гасови произведени у бечејској фабрици „Линде Гас Србија“ имају важну улогу у сваком сектору индустрије, јер се користе за побољшање конкурентности, пошто смањују трошкове процеса и побољшавају квалитет и продуктивност. Немачка компанија „Линде“ водећа је глобална компанија за индустријске гасове, а продаја у прошлој години од око 26 милијарди евра довољно казује о њеном значају.
О почецима рада најбољи саговорник је први директор „Карбодиоксида“ Александар Обровачки, мада су прву реч приликом изградње фабрике имали археолози. Јер, локација на којој се фабрика градила је ранијим археолошким проценама била означена као потенцијални археолошки локалитет „Перлек“. Заштитна ископавања су потврдила претпоставку археолога Градског музеја Бечеј и велики део ископаног покретног археолошког материјала је годинама био презентован на изложби у холу управне зграде „Карбодиоксида“, па су пословни партнери имали прилику да се увере у континуитет живота на локацији фабрике. Све до пре петнаетак година, када је управна зграда реновирана и археолошки материјал враћем бечејском музеју.
- Изградња фабрике „Карбодиоксид“ је завршена 1979. године и 1. маја је регистровано предузеће. Одмах је постављена технологија „Линде“. Уговор о докапитализацији потписан је 2001. године у дворцу Богдана Дунђерског и „Линде“ је по њему уложила 12 милиона тадашњих марака, чиме су постали већински власници са 50 плус две акције. Тим средствима се изградила нова фабрика 2003. године, чиме је кренула друга фаза рада. Убрзо сам стекао услове за пензију и, ево, деценију и по уживам у њој, али пратим дешавања и видим да су „Линде Гас Србија“ и „Сојапротеин“ остали једини прави представници бечејске индустрије - каже Александар Обровачки, први директор „Карбодиоксида“, претаче садашњег „Линде Гас Србија“.
После Александра Обровачког, директор је био Слободан Мацедонић, затим Румун Циприан Ислаи, а од 2010. године је на челу Зоран Попов. На свечаности поводом 20. рођендана „Линде Гас Србија“ индустрија гасова АД Бечеј позвани су они са којима компанија сарађује, живи и расте, како наглашава директор Зоран Попов, а међу њима су, између осталих, били бивши директори, регионални менаџери, представници НИС-а, Покрајинске владе, Привредне коморе, Општине Бечеј...
Текст и фото: В. Јанков
