Могли су се пазарити и разне рукотворине, вина, ракије од поврћа, цвеће, кретоши, производи од меда, занатска пива или домаћи хлеб из целе Војводине. Једна мађарска списатељица донела је на штанд и своју књигу, али ипак, већа гужва била је око лукова и стрела вештих „витезова” из Бајше и Старе Моравице. Ма, било је свега као на вашару из антологијске песме Ђуре Јакшића.
Они који су решили да се такмиче, приставили су сарме да крчкају још раном зором, док су други кували за своју душу, носили жирију на процену, али нису били вољни да своја „ремек-дела” и продају. Страховали су да њихово друштванце не остане гладно, поучени искуством да се сваке године увек тражи сарма. И они који нису дошли да ручају, хтели су да бар пробају мало, те се тражило и место да се седне.
Осим концерту „Гаравог сокака”, овације су биле намењене најбољим куварима, као и такмичарима у држању две повелике главице купуса раздвојених и испружених руку. Жене су гласно навијале за мужеве, а с временом од 6,5 минута победио је Роберт Фуснер, али је трећепласирани господин Сима добио највећи аплауз.
Председник Удружења „Ориго” и организатор феште Хуба Телђеши имао је више него довољно разлога за понос, све самим знатним бројкама.
„Само за продају спрема се више од 6.500 сарми, а ако рачунамо екипе које кувају за себе, биће их око 15.000“, казао је Телђеши, задовољан што је и посетилаца више него лане.
Циљ његовог удружења је да сарма што пре постане метафора за Бачку Тополу и њена престоница, у чему, очигледно, и успева.
Рита Ковач из Малог Иђоша а екипом наменила је гурманима тачно 3.183 порције, дакле две велике сарме, два парчета хлеба и милерам по избору.
„Спремали смо укупно 7.600 комада пуна четири дана“, казала је Рита.
„Нас је осморо из ресторана и свечане сале „Шогор ексклузив”, који ради посебне догађаје и учествује на разним манифестацијама. Оно што смо лане донели показало се мало па сад нисмо хтели да погрешимо.“
Похвалила се да су били апсолутни победници прошле године те се ове године не такмиче, већ кувају за само госте, да нико не оде празног тањира.
Било је на Вашаришту и пасуља, роштиља, печења и пилетине, али сви су сарму једва дочекали. Пошто су екипе пораниле, није било ни подне а већ се могло пробати.
„Очекујемо да ћемо све продати и опет неће бити довољно „робе” па печемо и прасе и грил-пљескавицу, да нико не остане гладан“, каже кроз смех Рита, додајући да се за 350 динара добија порција од две велике или четири мале сарме, хлеб и павлака.
Представник Кулинарске федерације, професор струковних студија и шеф жирија Никола Вуксановић, који је већ четврти пут на „Сармијади”, каже да су ове године морали оформити две екипе судија јер је требало оценити толику делицију.
„Судије су Горан Радивојевић, Милан Кнежевић и Маја Бањац из Кулинарске федерације у којој су представници средње школе и факултета, док су други део жирија чланови Одреда витезова отвореног пламена Војводине“, каже Вуксановић, наглашавајући да су тако обједињени искуство и традиција у оцењивању.
Занимало нас је колико је тешко одредити чија сарма је заиста најбоља, али се жири досетио и доделио по пет првих, других и трећих места, пославши тако поруку да је циљ те манифестације уживање у ићу, пићу и, наравно, дружењу, па су тако сви некако победници.
„Тражили смо да нам једноставно сервирају и донесу по једну сарму и течност, па системом елиминације, ко колико испуни критеријуме, долазимо до шампиона“, истиче Вуксановић.
„Додељене су и награде за посну и специјалну сарму, која се правила од винове лозе, рена, спанаћа, све што су такмичари желели да ставе, а један Тополац ју је правио од – купуса и пасуља.“
Вуксановић сматра да је „Сармијада” одавно превазишла тополске оквире, а кроз Кулинарску федерацију већ се котира и на светском тржишту.
Маша Стакић
Пројекат „Јавни интерес у Бачкој Тополи” реализовала је „Панонија медиа” уз подршку „Дневника”. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
